Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.… Nastavite sa čitanjem >>

Bakine ruke

Uloga bake u životu svakog deteta može da bude neprocenjiva. Naravno, pod uslovom da nije nadžak-baba, pa sa njom ima više problema nego koristi. Moja, po majci, bila je fenomenalna i u njenom društvu sam proveo veći deo života. Ona me je naučila esencijalnim stvarima (jer su roditelji veći deo dana radili), strpljivo ispunjavala sve moje hirove, vodila me redovno u bioskop još u predškolskom uzrastu, smišljala muftakise (njen izraz za ono što smo zajednički činili, a da roditelji ne znaju) i kupila mi je prvi gramofon i ploču.

Imalo bi još štošta da se ispriča o njoj…



Sličan odnos sa svojom bakom imao je i Bill Withers, a svoju ljubav prema njoj je pretočio u pesmu “Grandma’s Hands“, svoj prvi uspešni singl.… Nastavite sa čitanjem >>

Zezanje

Onomad sam pročitao vrlo zanimljiv intervju sa Micom Gilletteom, šefom grupe Tower of Power. U njemu Gillette potanko objašnjava genezu grupe, priča razne anegdote, objašnjava kako na početku karijere nikako nisu mogli da se adaptiraju na svirke pred 20.000 ljudi, kako su ih ljudi iz diskografske kuće primoravali da prave plesne ploče iako to nisu hteli i bez jeda konstatuje da im je Carlos Santana maznuo poslednjeg pevača… Bilo je to pola sata odlične zabave, a na kraju me je uhvatio nespremnog – ove godine slave 50 godina rada i imaju novi album čiji izlazak uopšte nisam ni konstatovao.

Odmah sam nazvao tetku u… i zamolio je da mi ga pošalje. Angel

Devojko, moraćeš da promeniš svoje mišljenje

Ne znam kako je vama, ali ova moderna vremena meni ni malo ne odgovaraju. Stalno se vozi kroz život sa gasom pritisnutim do daske, vreme je preživljavanja i traženja novih puteva opstanka, a ako imate više od 40 godina velika je verovatnoća da nećete ni dočekati nešto lepo o čemu vam svakodnevno drobe mediji. Zbog svega toga, mi ovde okupljeni pokušavamo da održimo naše male rituale koji nam nešto znače, a ne da samo buljimo u telefone, razgovaramo putem Skypea i komentarišemo statuse na društvenim mrežama.

Jedna od tih malih stvari je moje tradicionalno godišnje viđenje sa Grbićima.… Nastavite sa čitanjem >>

Sve dok te imam

Roger Daltrey je, složićete se, pošteno zaradio svoje mesto u enciklopedijama kao pevač grupe The Who. Ako ste gledali bilo koji njihov koncert, mogli ste da vidite da on, kao i ostatak ekipe, naprosto sagoreva na sceni od početka do kraja nastupa, bez obzira kada je snimak nastao. Uvek je gas bio pritisnut do daske. No, u trenucima kada je grupa pauzirala i nije nastupala, nije mogao da sedi miran. Još od početka sedamdesetih snimao je solo albume za svoju dušu. Do sada ih se nakupilo tuce, ali se njima nije proslavio.

I sada ima novi, koji je, barem meni, odlično legao.… Nastavite sa čitanjem >>

Zahvalan sam ti

Kada su novinari upitali Alison Krauss, aludirajući na njenu više nego uspešnu saradnju sa Robertom Plantom, ko joj je omiljeni pevač, dobili su neočekivani odgovor – Paul Rodgers. I odmah pojasnila: “Kada ga slušate, njegov glas podseća na nabildovanog muškarca – puca od snage.” Ne znam šta je Plant rekao na ovo, ali žena je u pravu. Rodgersov glas, uprkos godinama, nije ništa izgubio od svojih kvaliteta.

Jedino što je Rodgers u poznoj fazi svoje karijere počeo da pravi neočekivane poteze.… Nastavite sa čitanjem >>