U fokusu Google kamere

Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.
Ako ikada vidite ovakvo sokoćalo iznad krova putničkog automobila, znaćete da je posredi Google Maps hvatač fotografija za Street View.Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).

Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. Thumbs up

Kud si pošla, Crvenkapo?

Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. Sarcastic smile

Istorija pobednika dokumentarne fotografije

Nedavno je osvanuo retrospektivni pregled pobednika najuglednijeg stalnog konkursa dokumentarne fotografije.
Fotožurnalizam je kategorija u kojoj pliva mnogo ribica i tek pokoja velika riba. Svedoci smo gomile kojekakvih reporterskih fotografija koje nisu ništa drugo nego ilustrativni detalj koji služi da održi trivijalni likovni ugođaj oko trivijalnih priča.

Međutim, postoje mesta gde se vrhunska priča poštuje i gde svaka slika doslovno govori hiljadu reči. Jedno od takvih mesta je fondacija World Press Photo – nezavisna i neprofitna organizacija locirana u Amsterdamu, čija misija je da podrži i očuva najviše standarde u fotožurnalizmu i dokumentarnoj fotografiji širom sveta. Brojne su aktivnosti koje… Nastavite sa čitanjem >>

Bauk je kružio Evropom

Kružio bi on i dalje, ali fora je u tome što oni koji su morali da se brinu da kruži nisu više verovali u to, nego su branili status quo u nameri da sačuvaju svoje guzice u mekanom i toplom.
Da se razumemo, ovaj levo NIJE Billy Gibbons; ali zbog njega JESU pevali "Jesus just left Chicago" dok ih je policija tukla.Na današnji dan pre 164 godine, 21. februara 1848. godine, zamalo kao najava revolucije koja je buknula u to doba, objavljen je Manifest Komunističke partije. Autori, zna se, dvojica koji su preteče grupe ZZ Top: Karl Marks i Fridrih Engels°.

Bio sam pripadnik generacije koja je to, naravno, morala da pročita i koja, naravno, nije to čitala niti je iko proveravao išta osim citata prvog i poslednjeg pasusa u Manifestu. A prvi pasus strašan i veličanstven, toliko da ga je i Polugoran Polubregović poluiskoristio za polupotrebe polunaslova jedne polupesme:
Bauk kruži Evropom – bauk komunizma.
U primerku Manifesta koji verovatno još uvek imam negde u kući (ko bi sad to tražio), taj pasus, kao i poslednji
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
ispisani su crvenim slovima. Da udara u srca naša… I da sad baš ne citiram promašenog pesnika iz Kikinde kojeg takođe niko nikad nije čitao, a koji je i uspeo da dobije spomenik u centru grada samo zahvaljujući karijeri zasnovanoj na Manifestu.

Međutim, đavo mi ne da mira.… Nastavite sa čitanjem >>

Palindrom

Ako zapišete današnji datum u notaciji svih (pa i beskorisnih) cifara, to će glasiti 21.02.2012. A taj zapis je onda palindrom – tekst koji se jednako čita i sleva nadesno i zdesna nalevo.

21022012

U ovakvim slučajevima, od istinske važnosti je da dobro fingirate činjenice. Na primer, proteklog 11. novembra mnogi su se raskokodakali objašnjavajući kako je to jedini datum sa svim kečevima koji će ikad doživeti. Gluposti: taj datum nije bio 11.11.11. nego 11.11.2011. I šta sad?… Nastavite sa čitanjem >>

“Dina” – prvi pokušaj nije uspeo

Možda ste čitali magnum opus Franka Herberta. Ako ste čitali knjige, onda ste sigurno gledali Linčov film. A da li ste znali da je postojao pokušaj i pre toga?
Alejandro Jodorowsky - avangardni stvaralacDa li znate ko je Alejandro Jodorowsky? Nisam znao ni ja dok jedan drugar nije poslao link ka članku o jednom propalom projektu. Elem, ovaj Čileanac ukrajinsko-jevrejskog porekla je, koincidentno, juče proslavio svoj 83. rođendan, što je manje bitno za priču. Bitnije je to šta je lik radio u karijeri.
Ček’ malo: po pravilima španskog, ime “Alejandro Jodorowsky” se čita kao “Alehandro Hodorovski”, je l’ tako? Tako je, to smo utvrdili, idemo dalje. Ne, neidemo dalje: čujem u dokumentarcima (koje ćete videti kasnije) da su ga Ameri amerikanizovali i kažu “Džodorovski”. E, pa ja neću da ga zovem tako.
Dakle, Hodorovski je čovek plodne, ali čudne umetničke karijere: reditelj avangardnih filmova, scenarista i pisac, glumac, crtač stripova i slikar, spiritualni guru i šta sve još nije postigao. U umetničkim krugovima je poznat po nekim čudnim filmovima o kojima ne znam ništa, pa ću vas prepustiti Vikipediji i drugim izvorima da istražite dalje sami.

Skoncentrisaću se na konkretnu informaciju koja je i privukla moju pažnju na ovog čoveka: trenutno je u produkciji autobiografski dokumentarni film o životu i radu Hodorovskog. Važan deo te priče će, navodno, činiti i epizoda o neuspeloj produkciji filma “Dina”, po kapitalnom delu Franka Herberta. Evo isečka iz dokumentarca koji još nije objavljen.

Bila je 1974, doba procvata stvaralaštva ideja. Bile su to godine kad je, kao retko kad, došlo do uspešnih susreta između ideja i novca. Pravo na filmsku ekranizaciju “Dine” je bilo otkupljeno – i svašta je bilo moguće.… Nastavite sa čitanjem >>

Od najmanjeg do najvećeg

Pred vama je jedna neobična vizuelna prezentacija prirode, u svoj veličanstvenosti prikazanog odnosa veličina. Nije loše da se podsetimo, da malo spregnemo svoju aroganciju prema prirodi.
Najpre pogledajte ovaj kratki film:

A zatim idite na prezentaciju The Scale of the Universe 2 po kojoj je taj film i napravljen. Reč je o interaktivnoj flash animaciji u kojoj se krećete klikom na objekat ili pomeranjem klizača.

Sićušni svet: granica optičke vidljivosti uz pomoć instrumenata

Moram da naglasim: ovo je jedna od najlepših vizuelnih prezentacija proporcije u prirodi koje sam imao zadovoljstvo da vidim. Iako svedena na trivijalne odnose i na pomalo posprdni ton kojim autor objašnjava neke artefakte, veoma je zanimljivo kretanje po virtuelnoj dubini, u logaritamskoj skali 10n koja pomaže u lakšem prihvatanju odnosa.… Nastavite sa čitanjem >>