U neku ruku, današnja fotka nema veze sa projektom “jedna na dan”. A opet, ovo mi je bila izlazna strategija poslednjih nekoliko dana.
Već danima gledam u svoju omiljenu igračku, sve u nameri da je slikam.
Ovu lokomotivu iz kinder jajeta sam dobio od Ane kad je imala oko pet godina: “Evo, tata, neka vozić bude tvoj!“. Nosio sam je sa sobom kad god bih otišao sam od kuće na neko vreme. Bila mi je amajlija kad sam šetao maskirnu uniformu po banatskoj slatini.
Ima već nedelju dana, meračio sam se da napravim neki određeni snimak. Ovaj odabrani komad nije to što sma najpre zamislio – prvobitno sam hteo da napravim neku scenu objekta izgubljenog na velikom praznom prostoru. To nije išlo kako sam zamišljao, prešao sam na makro snimke, a na kraju je par njih dovelo do ovakve scene. Prvobitna zamisao tako ostaje na spisku za izvedbu, a ovo je fotka čiji posao je da me oslobodi pudravaca koji su me pratili neko vreme.