Auh, kakav dan! Ni manje ni više nego tri nezavisne foto-sesije, sve tri spontane i sve tri uspešne. Na kraju sam zamalo odlučivao o izboru fotke dana po naučnoj metodi “eci peci pec”…
Šta da vam kažem, gledajte:
Naravno, dan je počeo gužvom u kuhinji: kuvala su se i farbala uskršnja jaja. Posle su Jasna i Ana iskazale svoje umetničke sklonosti uz pomoć raznih rekvizita, od metalizirane boje za jaja i zlatne konturne boje do markera i laka za nokte. 
Sve to sam slikao, znajući na kraju da imam dobre snimke za izbor fotke dana. Ali, nije ispalo tako…
Popodne se ulučila prilika da kum Bule i ja skoknemo do našeg prijatelja Brace Azarića, slikara čiji rad sam odavno predstavio na sajtu. Valjalo je fotografisati nove slike za sajt, a usput je bilo i zanimljivih fotki koje su mogle da nađu mesto među incidentalnim, a zanimljivim snimcima (posebno sačuvana zidna tabla Opštinskog komiteta SKJ, Novi Kozarci 
). I onda sam već znao da uskršnja jaja mogu da slikam ponovo i sutra, a novi snimci su zgodniji. Ali, ni to nije bilo suđeno…
U povratku iz Novih Kozaraca, Bule i ja smo upali u period zlatnog svetla. I baš smo prolazili pored mesta na kome sam prošlog novembra uhvatio miholjsko vreme – sada sam taj prostor imao već apsolviran – i uto mi pade na pamet još nešto… “Koči, Bule!”… Rezultat vidite na priloženoj slici. Bule je poslužio kao model, mada on više liči na manekena za pivo nego za slikanje (a tek mene da vidite), ali nije bilo da se bira. 
Među nekoliko fotki koje sam izveo kao siluete, ova mi je ispala najdraža, bez obzira na eksplicitnu grešku (odsečeno Sunce). Ima trikova koji su mi tek sad jasni (tokom sesije, sve se vidi drugačije), a nisam pazio dok sam slikao; na primer, da poravnam auto ka Suncu, a da dočekam da ono bude tačno toliko niže da ga uhvatim kroz stakla. No, ovu tehniku sam sproveo doslovno prvi put u životu. Do sada sam o tome “znao” samo teoretski, a samo od čitanja vajde nema, nego aparat u šake, pa na posao! Za prvi put je solidno, a ja sam više nego zadovoljan (tim pre što ova sesija nije ni bila direktno planirana).
Uzgred, izvođenje ovakve fotografije je lakše nego što možda mislite. Prvo, treba vam zlatni sat, tj. vreme posle izlaska ili pre zalaska Sunca. Zatim, valja da imate dosta otvorenog prostora, da nemate smetnje u kadru; recimo, idealno bi bilo da ako se objektiv nalazi u visini vašeg pojasa, nema nijednog objekta osim linije horizonta, otvorenog terena na zemlji i nekog zanimljivog aranžmana oblačića na nebu. Potrebno je da postavite merenje svetla u režim spot metering, pa da izmerite svetlo u zoni najsvetlije tačke (nebo ili, u ovom slučaju, Sunce). Najveći problem je fokusiranje, jer ključ snimka je upravo oštra silueta, a ako fokusirate aftamacki 
i svetlo će biti izmereno na objekat, pa nećete dobiti siluetu. Najlakše je da se udaljite malo više, bar dvadeset koraka, pa da blago zumirate scenu. Možda je najpametnije da fokusirate ručno!
Idealan rad je ako u postprodukciji nemate mnogo posla. Eventualno da prebacite sliku u profil visokog kontrasta, da pojačate zasićenje boja do neke mere i da uklonite sve “mrvice” iz obojene zone (insekti su već krenuli u akciju).
Tek sad imam stotinu ideja šta bih radio sa siluetama. Ova tehnika mi se jako dopada i planiram da je istražim još.
Komentari su onemogućeni.