Juče je Jeff Beck napunio 67 godina. A pritom je vitalniji od većine muzičara koji mogu da mu budu deca.
Ne mogu da odolim… Sad će biti šta će biti… 
Prvo: da ne zaboravimo onaj cirkus koji se desio u Beogradu 7. jula 2010. godine… 
Ko nije bio na koncertu, šta ću mu ja.
A, pa ne može to tako brzo da se zgotovi, čekaj malo… A sad da malčice zapržimo:
Diž’ se! Nije gotovo! 
Tek smo se zagrejali!
A sad nešto što se ovih decenija viđa retko: najpre dva dedaka-velemajstora u lakom i uspešnom pokušaju da odvale publiku… 
A posle ide muzika prikladna za vađenje umnjaka… 
Tako može da se sudi po duvačkoj liniji…
A onda da smirimo loptu. Ova dvojica su, kako se to u žargonu kaže, ukrala numeru People Get Ready… 
U nastavku snimka slušamo boogie klasik obrađen u vreme kad je Rod Stewart bio regrutovan u prvu postavu Jeff Beck Group…
Komentar je izlišan.
E, sad možemo da završimo meditacijom…
E, tako se to radi, jebote. Tako se to radi: da niko drugi ni ne pomisli da je moguće. A ovo dete sa basom je čisti bonus. Beleške radi: Tal Wilkenfeld se rodila 1986, nešto malo nakon što je Jeff ovo odsvirao prvi put na albumu Blow by Blow (1975). Inače, ovo je jedna od melodija čiji autor je Stevie Wonder, a koji je poklonio Jeffu pravo na snimanje i slobodnu interpretaciju. Ima u priči o tom prijateljstvu još beleški, bavićemo se njima kad dođe vreme; u međuvremenu, zavirite ponovo u ovaj bonus track (LETI PERJE!)…
$#$
Ko može da odoli… Dodatak koji je bitan: ovde! Obratite pažnju šta ludak radi polugom za tremolo i flažoletima… Teorija kaže da je to nemoguće. Jeff Beck kaže da je moguće…