Suština pasijansa slavi 179 godina od rođenja velikog pesnika Đure Jakšića.
Za tu priliku, biram jednu od najlepših vinskih pesama napisanih na srpskom jeziku.
Mila
“Vina, Milo!” – orilo se,
dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila,
tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži.
Nema nama Mile više!
Ono malo veselosti,
što imaše dobri gosti,
to kod Mile ostaviše.
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži.
Iz Milinih ruku mali’,
– ma se rast’o bela sveta –
mesto čaše od bermeta,
otrova bi progutali.
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži.
Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? –
Nesta Mile, nesta ćefa!
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži!
Da, rekoh: Mila i Ana bejahu kćeri krčmara Lazara Popovića. I Mila se vratila iz posete tetki, da se razumemo. Na mestu gde se nalazila inkriminisana krčma “Kod belog krsta”, danas se nalazi zakorovljena ledina.
A neki kažu da je “Devojka u plavom” zapravo Mila. Nisam siguran u to, mada vreme slikanja odgovara Đurinom boravku u Kikindi. elem, ovo je poziran portret, a ostade zapisano da Đura nije imao kuraži ni da se obrati prelepoj krčmarici.
kako ono beše kaže priča?
u nekoj “knjizi utisaka”, u nekoj kafani piše:
Čika Jova, deci
a ispod,
Đura Jakšić, dva deci