Još jedna jesenja tema. Grehota bi bilo da se propusti…
Danas smo pobrali grožđe u bašti i dvorištu. Ne muljamo vino; nemamo uslova za to, a nije ni neka količina da bi se čovek zaleteo u tako ozbiljnu priču. Umesto toga, deo je otišao u sokovnik, a biće i prigoda za kazan dobre lozovače. Godina je bila sušna, što devastira useve, ali uvek prija grožđu, jer na suncu dobro nalije šećer u zrno.
Dakako, večeras sam slikao obrano grožđe. Desetak ekspozicija, sve su barem pristojne, a tražio sam neki kadar koji dodaje malo drame. Pošteno, nisam znao tačno šta ću da lovim. Znao sam malo toga unapred: hteo sam da scena bude bez blica, jer sam znao da će one koje su urađene pod blicem biti suviše ravne. Zato su to bile duge ekspozicije, negde oko jedne sekunde. Pravi kunst je bio u tome da zadržim pravu boju zrna i da nađem iole zanimljiviju scenu. Valjalo bi mi da sam ovde imao upotrebljivi ISO 800 (puste želje, pusti snovi), a tada znam šta bih uradio; ovako, morao je da radi makro režim.
Tema je zanimljiva, a retko sam u prilici da je slikam; ako sve bude po planu, dogodine ću imati tih ISO 800… U međuvremenu, delimično sam zadovoljan – moglo je ovo i bolje. Ipak, s obzirom na celu sesiju, koju ćete moći da vidite na mom G+ profilu, mogu reći: mišn akomplišd.