A sad jedan mali eksperiment. Čisto da vidim kakav je kapacitet te ideje…
Listajući neke blogove, naišao sam na zanimljivu preporuku kako da sami dizajnirate novogodišnju čestitku; šta ako možete da izvučete bokeh iz fotoaparata, šta ako ne možete… Uglavnom, ja znam da je kapacitet pozadinskog zamućivanja na mom Canonu G6 ograničen upotrebom makro režima – ali i tad ne mogu da izvučem bokeh. Svejedno: kombinacija oštrog predmeta u prvom planu i potpuno zamućene pozadine bi mogli da mi otkriju mogućnosti za neke druge ideje…
dok se ideja o takvom sklopu rodila, već sam znao da će pozadina biti u okviru andrmolja koje su osvetljene ispod male neonke montirane ispod mosta na mom stolu. Mislio sam da u prvom planu držim u ruci dve-tri drvene bojice, ali u poslednji čas sam prigrabio rajf za kosu koji se tu zatekao; geometrija te žice je ono pravo.
Posle nekoliko ekspozicija i proste obrade, došao sam do ovog rezultata:
Radio sam sa aparatom na stonom stalku, uz odloženu ekspoziciju da ne bih mrdnuo aparat tokom stiska okidača. Ručno sam odredio fokus na 10 cm, kompenzovao sam ekspoziciju za +0,67 eV, blenda je već bila na f/2, ekspozicija 1/6 s, merenje svetla na više tačaka. Rajf sam držao drugom rukom koja je bila stabilno naslonjena o sto. U postprodukciji sam samo napravio manji rez, pomerio žuto u narandžasto, malčice prođširio opseg svetla, naglasio kontrast i tu sam stao.
Ideja je dobra; moglo bi se i nešto ozbiljno uraditi ovom tehnikom. Trebalo bi da aranžiram neku veću homogenu pozadinu i da obezbedim veći razmak između objekta u fokusu i zamućenog drugog plana. Ideja ima kapaciet za dalji razvoj. To će posebno važiti ako uspem da nabavim prime objektiv 50 mm f/1.4, kao što planiram; onda na red najzad dolazi i bokeh. Kako god, mišn akomplišd – u okviru tehnologije kojom sad raspolažem. Za bolji rezultat mi treba bolja oprema… 