Birokratska promena ne menja suštinu stvari ili prošlost je relativna
Lekcija VII
Isav ili Odnos filozofije prema trgovini
Nekoliko pokolenja Avramovih potomaka imalo je, kao i on, hronično neplodne žene; tu čudnu pravilnost redovno je lomila intervencija Boga, koji je svaki put nekako stvar udešavao da su se deca ipak rađala. Bio je to najpre slučaj Rebeke, Isakove žene. Sa pomoću Božjom rodila je ona blizance — rutavog i snažnog Isava i glatkog Jakova.
Isav, očev ljubimac, izrastao je u sumornog i malorečivog momka; dane je provodio u lovu, izbegavao je ljude i stideo se svoje ružnoće, produbljujući je još svojim samoodricanjem; teško je radio ostajući po čitave dane, u lovu ili na oranju. A Jakov beše drugačiji: gladak, lep, uvek očešljan, veseo i razgovorljiv, umeo je šalama da nasmeje društvo, a vreme je provodio, uglavnom, u šetnjama i igri, i ponekad je, sa oklevanjem, pomagao u kući majci, čiji je bio ljubimac.
Kada je, jednoga dana, Jakov spremio sebi večeru, Isav, koji se baš beše vratio s posla oznojen i iscrpljen, zatraži mu od njegova jela. Napraviše trgovinu, slavnu u celom svetu: Jakov predloži bratu da mu da svoju večeru u zamenu za ustupanje prvenaštva. Isav, koji je usled loših manira i retkog opštenja s ljudima imao filozofskih sklonosti i sposobnosti, poče tada da razmišlja: “Šta je prvenaštvo? Činjenica da sam se rodio prvi — doduše samo minut ranije, ali prvi. Ta činjenica spada u prošlost. Prema tome, ustupiti prvenaštvo znači — izmeniti prošlost. A eto, to je nemoguće; koji bi glupak ushteo da plati za obećanje da će se izmeniti prošlost? A ipak se našao takav. Za zdrav razum stvar je očigledna: ako mogu nešto da dobijem za to što će se prošlost izmeniti u nečijoj svesti, vredi uzeti čak i čanak sočiva. Ali istinski neće biti tako, pokazaće se da se ono što se faktički dogodilo, nije faktički dogodilo usled kasnije odluke zasnovane na snazi naše transakcije. (Isav je bio, naime, zastupnik epistemiološkog realizma i odlučno je verovao u nepovratnost odnosâ vremenskog kontinuiteta, što znači u jednosmernost vremena i neizbežnost prošlosti.) Prema tome, činjenica moga prvenaštva ostaće neizmenjiva stvarnost, a cela promena počivaće na tome što će Jakov govoriti da je on prvorođeni sin. Plaćaju mi, znači, za fiktivnu, čisto birokratsku promenu koja, dakle, ne seže do suštine stvari. Filozofa ipak zanima suština, a ne naziv, ergo — mogu mirno da izvršim razmenu.”
Ipak Jakov, koji je takođe bio filozof, ali koji je usled neradništva postao idealist i pragmatist, rezonovao je drugačije. “Šta znači — mislio je — prošlost sama po sebi? Sam pojam prošlosti polazi od postavke da je to nešto što je samo bilo, dakle što je već prestalo da bude, ili čega uopšte nema. Ako prošlost igde postoji, onda je to samo u mojoj ili nečijoj svesti. Govoriti da postoji neka prošlost bez obzira na to da li neko za nju zna ili ne zna — nema smisla; prošlost je relativna u odnosu prema svesti i van nje nema samostalnog bitisanja. Prema tome, prošlost može da se menja — dovoljno je izmeniti svest o prošlosti, i prošlost će podleći promeni. Dovoljno, je, prema tome, da ja i izvestan broj ljudi poverujemo u moje prvenaštvo, i ja ću odista postati prvorođeni sin. Nije to, nipošto, promena naziva, nego baš pramena suštine, pošto nema suštine same po sebi, nego postoje samo posledice kakve za sobom povlači moje primanje ovakve ili onakve suštine. Ako posledice našeg dogovora budu takve kao kada bih ja stvarno bio prvorođeni sin, onda bi tvrđenje da je u suštini prvorođeni sin Isav, a samo je u svim realnim simptomima ove suštine prvorođeni sin Jakov — bila dostojna najtupljeg skolastičara. Nema suštine koja se ne ispoljava — čak će i Hegel to uskoro dokazati, a i da ne govorimo o svim pozitivistima sveta, počev od Buridana pa do Hjuma i Mila. Jer, smešno je tvrditi da se sve na svetu dešava tako kao da sam ja prvorođeni sin, iako negde tamo, u nevidljivoj suštini stvari koja ne izaziva nikakve posledice, prvorođeni sin jeste Isav. Odista, ja ne kupujem naziv, ja postajem prvorođeni sin, i to po neuporedivo niskoj ceni.”
Pošto su, polazeći od suprotnih premisa, oba brata ipak došla do saglasnih zaključaka, i pošto je svaki od njih smatrao da sklapa dobar posao, transakcija je brzo obavljena. Zadovoljni Jakov čak je dao bratu komad hleba priđe, čime je pokazao ne samo trgovačku čestitost, nego i velikodušnost.
Na tome se završio teorijski aspekt celog događaja. Događaj je ipak pokazao svoje praktične konsekvencije. Jakov je prigrabio očevo imanje, postao veliki vođ i pod izmenjenim imenom Izrailja, postao je otac celog naroda. A da i ne govorim o tome da je postao predak Davidov, i njegovim posredstvom predak Josifov, i njegovim posredstvom — predak samoga Boga. I sve za čanak sočiva.
Naivni realist Isav pokazao se kao nerazumni sanjar, a idealist Jakov — čovek neverovatno praktičan. Kada prve posledice trgovine počeše da izlaze na videlo, Isav diže viku i poče da se jada kako mu je brat podišao i obmanuo ga. Očevidno da nije bio u pravu i svi su ga opravdano ismejali. Transakcija je bila javna u svim pojedinostima i oba kontrahenta su odlično znali šta prodaju i šta kupuju. Nije bilo nikakvih tajni. Isava nije prevario Jakov; Isav je sam sebe prevario sopstvenom filozofijom koja nije izdržala životnu probu u sudaru s Jakovljevom filozofijom. On se, doduše, tešio da je njegova filozofija spasena, pošto je njena “suština” ostala netaknuta, a samo su se praktični rezultati pokazali u nekorisnom svetlu; pošto ipak nije bio pragmatist, nije ni filozofiju mogao da ocenjuje sa pragmatičnog gledišta — znači putem ispitivanja koristi kakvu donosi prihvatanje ovakve ili onakve doktrine. Zato se nije pokolebao u svome pogledu na svet, ali to mu nije vratilo imanje. Jakov, pak, suprotno: učvrstio se u veri u svoj filozofski sistem, pošto je ocenio njegovu vrednost pomoću kriterijuma utemeljenih u njemu samom, putem koristi. Tako, eto, životne situacije čudno formiraju filozofske poglede.
Naravoučenija u ovoj istoriji ima mnogo, ali navedimo samo najvažnija i ona koja najviše padaju u oči.
Naravoučenije prvo: ima mnogo preterivanja u gledištu da udubljujući se u “suštinu stvari” dobro na tom prolazimo.
Naravoučenije drugo: iz male izmene prošlosti moguće je izvući veliki profit.
Naravoučenije treće: ne određuje prošlost budućnost, nego obrnuto.
Naravoučenije četvrto: idealizam nije neprijatelj trgovine.