Dvanaest recepata protiv mamurluka

Da, da… Znam, kasnim sa ovim prilogom, sve žurke su prošle, čak i ona koju održavaju protivnici modernog kalendara. Ali, svejedno. Možda će vam zatrebati opet. Mislim – špil citata…

Staro pitanje za frajere uveče i dronjke ujutru glasi: “a što piješ kad ti škodi”. Neverovatno je koliko su ljudi skloni da piju dokazujući da ne umeju to da rade. Umesto da piju, žderu; umesto da uživaju u piću, dokazuju se pred drugima; a umesto da biraju šta, kako i kad piju, hvataju se svega bez kriterijuma. Cena takvog pristupa je da ujutru žele da umru umesto da nastave sa redovnim aktivnostima.

Spadam u one koji vole da okuse dobru domaću rakiju, a za čašu vina nikad nije nevreme. Jedini izuzeci su kad radim i kad vozim – tu alkohol nema šta da traži. Popiću u društvu, isključivo tako, ne hvatam se pića iz čista mira i kad sam sam. Ne preterujem često, a ako baš i preteram, znam da kažem “ne” i znam da učinim sebi tako da ne nastradam od pića. E, tim pre mi je smešno, ali ne mogu da odolim da ne prenesem: negde pred novogodišnje praznike sam natrčao, pa sačuvao link ka stranici koja popisuje recepte protiv mamurluka raznih čuvenih ličnosti koje su bile poznati alkosi. Pa kako da odolim, moram da prenesem nekoliko tih recepata, a vi sami pročitajte ostalo.

William Faulkner je bio fanatik svoje vrste. Sledeći njegov recept kod Srba ne bi prošao: jedini način izlečenja od mamurluka jeste – rad. Ko se posveti radu čim promoli oči, veli Fokner, neće imati vremena da misli na bol i mamurluk – biće previše zauzet.

Kažu da je Frank Sinatra slao Robertu Mitchumu čestitku za svaki Mother’s Day i da ga je, štaviše, i oslovljavao sa “majko”. Zašto? U znak poštovanja zbog toga što je ga naučio da pravi i koristi koktel “majčino mleko”, koji je pomagao Sinatri u mnogo koje jutro. Reč je, zapravo, o koktelu poznatom na Bahamima i u New Orleansu po imenu Ramos Gin Fizz. Dakle, recept sadrži malo džina, sok od limuna, sok od limete, belance, slatko vrhnje, esenciju cveta pomorandže i sodu.

Kralj pijandura, kažu, bio je Ernest Hemingway. Kad mu nije bilo do inspirativnih koktela za otklanjanje mamurluka, dakle pet do sedam prepodneva nedeljno, pomešao bi pivo i sok od paradajza i eksirao celu kriglu. Sad, može biti da lažu oko ovog; mogu da se opkladim da je u ovu đubroliku smesu moralo da se doda i malo džina, da se ne bi brzo vratilo istim putem.

Malo više stila ima Hemingvejev koktel za anti-mamurluk po imenu “smrt popodne”, zasnovan na preciznom odnosu šampanjca i absinta. Jedino što se ovde pravi detalj u receptu krije na samom kraju: “Popijte tri do pet čaša ove smese polagano”. Pa da, ubijte se opet, natenane i sa stilom…

A hroničari Hemingveja kažu da to nije bilo baš tako, nego je pravi lek bio koktel po imenu “smrt u Golfskoj struji”: “napunite šejker mrvljenim ledom; dodajte četiri doze esencije Angostura, dodajte sok i jednu zgnječenu krišku limete, a onda to prelijte holandskim džinom do vrha čaše. Bez šećera! (…) Oporavlja i osvežava: hladi krv i inspiriše na ponovnu zainteresovanost za jelo, druženje i život.”

Izgleda da je najbolji lek protiv mamurluka bio otkrio Dean Martin. Njegov recept je besprekoran i kratak: “Ostanite pijani”, veli on. Istina, to se posle plati nekoj daljoj etapi. Poznajem… poznavao sam neke ljude koji su zaista tako savladavali svoju ketonsku ravnotežu.

Uzgred, postoji moderan lek protiv mamurluka, zove se Blowfish (!), a pametni proizvođač obezbeđuje isporuku kurirskom službom na području Menhetna. Ako to nije dobar poslovni njuh, onda ne znam šta jeste.

(Via)