Dolaze ljudi, Torin ih otera. Bilbo iznosi Svetokamen. Torin ostaje sam. Tužni rastanak prijatelja.
Lica: Torin, Balin, Bard, Vilinkralj, Bilbo, Gandalf, Dain, ostali patuljci
(Patuljci se razmileli svuda po riznici. Torin stoji u sredini i naređuje.)
TORIN: Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!
BALIN (dotrčava sa straže): Stigli su! Ljudi sa jezera i vilenjaci zajedno! Mnogo ih je! Na hiljade! Izaslanici dolaze na naš prag!
(Pojavljuju se Bard i Vilinkralj. Na sceni, osim njih, ostaje samo Torin, koji stoji na suprotnoj strani.)
BARD: Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.
TORIN: Ko ste vi? Zašto dolazite naoružani za rat pred kapije Torina, sina Trainovog, kralja pod Planinom?
BARD: Ja sam Bard, zapovednik ljudi od Jezergrada! Moja strela je ubila zmaja! Prošle noći zmaj Šmaug je razorio Jezergrad, a mnogo ljudi je palo braneći porodice i domove. U vašoj riznici ima mnogo blaga ljudi i ja sam došao da ga tražim od tebe u njihovo ime. Dužni ste nam: pomislite na jad i nesreću koja nas je snašla zato što ste vi razljutili zmaja!
TORIN: Pomišljamo na žrtve, Barde, zapovedniče ljudi. Platićemo svima kojima smo nešto dužni, ali kada za to dođe vreme! Ja neću da pregovaram sa ljudima koji nose oružje pred vratima mog doma! A sa Vilinkraljem i njegovim podanicima uopšte ne želim da pregovaram! Zato odlazite pre nego što na vas polete naše strele!
BARD: Vilinkralj je moj prijatelj! Pružio je pomoć ljudima sa Jezera kada ih je zadesila nesreća. Ali, ti ne pregovaraš sa njim, nego sa mnom. Smatram da mi pripada dvanaesti deo blaga koje je čuvao zmaj. Daj mi taj deo, a ja ću od njega podeliti ljudima od Jezergrada. Onda više nikome ništa nisi dužan!
TORIN: Ne dajem ništa!
BARD: Pošto je to tvoj odgovor, ja proglašavam Samotnu planinu opsednutom!
(Torin besno odlazi. Ostaju Bard i Vilinkralj. Pojavljuje se Bilbo.)
BARD: Ko je ovaj? To nije patuljak!
VILINKRALJ: Ko si ti i kako si iskrsao?
BILBO: Sad nije važno kako sam iskrsao, a što se tiče moga imena – ja sam Bilbo Bagins, Hobit, ili Obijač, ako vam to nešto znači.
VILINKRALJ: Pa dobro, Hobite Obijaču, šta tražiš ovde?
BILBO: Znate, situacija je postala stvarno nemoguća. Zbog malo žutog metala i nekakvog sjajnog kamenja svi kidaju živce. To nema smisla!
VILINKRALJ: To se nas ne tiče! Pitao sam te: šta tražiš ovde?
BILBO: Ovaj… pa znate… Od ovog posla meni pripada četrnaesti deo blaga u Planini.
VILINKRALJ: Ma nije moguće! I tebi?
BILBO: Da. Znate, tako stoji u ugovoru sa Patuljcima. Ali, meni lično nije stalo do tog blaga.
VILINKRALJ: Pa šta onda hoćeš od nas?
BILBO: Stvar je u tome što vi ne poznajete Torina Hrastoštita kao što ga ja poznajem. Uveravam vas da je on spreman da sedi na gomili zlata i da gladuje dok vi sedite ovde.
VILINKRALJ: Takva budala i zaslužuje da gladuje!
BILBO: Ali, uskoro će zima, a sa njom i sneg i hladnoća i vetar… Svima će biti teško, čak i Vilenjacima, sigurno… A… a biće i drugih problema, znate… Da li ste čuli za Daina i patuljke sa Železnih brda?
VILINKRALJ: Čuli smo, pa šta?
BILBO: Ja znam da Dain žurno dovodi pet stotina besnih patuljaka pravo ovamo.
VILINKRALJ: Hobite, da li ti to izdaješ svoje prijatelje ili nam pretiš?
BILBO: Ama, kakav ste vi to svet, u sve sumnjate! Ja samo želim da izbegnem neprilike koje se tiču svih nas ovde.
VILINKRALJ (iznenađeno): Bravo, ovo mi liči na pametno razmišljanje!
BILBO: Da, da, a sada… A sada ću da vam iznesem svoju ponudu.
VILINKRALJ: Kakvu ponudu? Da čujemo!
BILBO: Bolje reći – da vidite! Evo… (vadi Svetokamen) Ovo je ponuda. Ovo je Svetokamen Trainov, Srce planine. Torin ga ceni više od planine zlata. Može vam biti od koristi.
VILINKRALJ: Je li to tvoje, pa nam ga daješ?
BILBO: Pa, eto… Nije baš sasvim moje… ali, ovaj… spreman sam da ga predstavim kao svoj deo blaga, znate… Oni kažu da sam ja Obijač, ali… ali ja sam pošten Obijač, manje-više… Uostalom, ja sad idem natrag u Samotnu planinu i patuljci mogu da rade sa mnom šta god hoće. Neka vam kamen bude od koristi.
VILINKRALJ (zapanjen): Bilbo Baginse! Ti zaslužuješ više časti od nekih prinčeva vilenjaka! Ali, pitam se da li će i Torin Hrastoštit tako misliti kada sazna šta si uradio. Ja poznajem patuljke mnogo bolje nego ti. Ostani sa nama!
BILBO: Najlepše hvala, ali mislim da ne bi trebalo da ovako ostavim svoje prijatelje posle svega što smo preturili preko glave.
(ulazi Gandalf)
GANDALF: Bravo, gospodine Baginse!… Stvari se sada primiču kraju, osim ako veoma grešim. Upravo te očekuje još jedna neprijatnost, ali drži se! Možda ćeš se izvući čitav. Sad idi i pozovi Torina!
(Bilbo odlazi i vraća se sa Torinom. Za njima dolaze i ostali patuljci. Na drugoj strani stoje Bard, Vilinkralj i Gandalf)
BARD: Misliš li, Torine, da ne postoji ništa za šta bi ti ustupio malo svog zlata?
TORIN: Ništa što ti i tvoji prijatelji možete da ponudite.
BARD (pokazuje Svetokamen): A Svetokamen Trainov?
TORIN (pobesni): To je kamen mog oca! I moj je! Zašto da kupujem svoje od lopova?
BARD: Mi nismo lopovi. Ono što je tvoje vratićemo kada dođemo do onog što je naše.
TORIN: Kako ste se dokopali Svetokamena?
BILBO (plašljivim glasom): Ja sam im ga dao.
TORIN (viče): Ti! TI!!! Mizerni Hobite! (sad već vrišti od besa) Ti zakržljali provalniče! (maše pesnicom na Gandalfa) Gandalfe! Dabogda ti brada otpala! Proklet bio što si nam izabrao ovu mizeriju!…
GANDALF (glasnim, ali mirnim tonom): Stani, Torine!… Ako ti se ne dopada moj Obijač, iako ti je više puta pomogao, neka ti bude! Ali, barem saslušaj šta ima da ti kaže!
TORIN (histerično, skoro da zaplače od besa): Svi ste vi jedna banda lopova! Nikada se više neću petljati sa nekim čarobnjakom i njegovim prijateljima! Šta to imaš da kažeš ti, potomče pacova?
BILBO: O, teško meni, teško meni… Ovo je sve vrlo nezgodno. (sada hrabrijim glasom) Možda se sećaš, Torine Hrastoštite, svog obećanja? Kazao si da ja mogu sam da izaberem svoj četrnaesti deo blaga. Seti se, bilo je to kada si mislio da i ja imam neke zasluge… Potomak pacova, je li? (sad je već vrlo drčan)Je li to sva tvoja naklonost? Izgleda da su patuljci izdašniji na rečima nego na delu! Eto, ja sam izabrao svoj deo i poklonio sam ga. Tako sam želeo i tako neka ostane!
TORIN: Neka ostane! I pustiću te o tom trošku da te moje oči više ne vide!… (na Gandalfa)Lepo ste to smislili, nema šta! Znali ste da je Svetokamen svetinja mog doma i da moram da ga otkupim. Neka bude! Daću za njega četrnaesti deo blaga u srebru i zlatu, a dragulje ne dam! Delite kako znate, baš me briga. I vodite ovu nesreću sa mog praga, ako želite da ostane živ!
BILBO (veoma tužno): Zbogom! Možda ćemo se opet sresti kao prijatelji!
TORIN: Beži mi sa očiju!
(Bilbo odlazi na drugu stranu ka Gandalfu, svakog trenutka će zaplakati)
GANDALF: Ne ostavljaš baš sjajan utisak kao Kralj pod Planinom, Torine Hrastoštite! Pravo blago se može lakše izgubiti nego sve gomile u tvojim odajama!
BALIN (stane pored Torina): Tako je! Ja neću da izgubim prijatelja ni zbog kakvog blaga! Gospodin Bagins se pokazao kao hrabar saputnik i veliki prijatelj u nevolji!
(pritrčava Bilbu i snažno ga zagrli)
PATULJCI: Tako je! Ne damo Bilba! Ura! (graja; pritrčavaju Bilbu. Torin ostaje sam na svojoj strani.)
TORIN (zabezeknuto): Šta se ovo događa?
(Ulazi Dain od Železnih brda)
PATULJCI: Evo Daina od Železnih brda!
DAIN: Šta to radiš, rođače? Zar ti je zlato pomutilo pamet? Prošlo je vreme sekire i mača. Sada, kada zmaja nema više, treba da živimo u slozi i prijateljstvu. Sva blaga Samotne planine ne vrede ništa ako ostaneš sam.
TORIN (slomljeno, podiže glavu): Zbilja… Zar da budem kralj pustim odajama punim zlata? Šta sam to učinio? Bilbo!
(Torin i Bilbo polako prilaze sredini. Ostali se povlače. Duga tišina.)
TORIN: Bilbo… Ja ne želim da izgubim prijatelja na rastanku. Sada krećem u duboke dvorane svog kraljevstva gde ću čekati da se pridružim svojim precima. Ostavljam sve dragulje, srebro i zlato i odlazim tamo gde ono malo znači. Povlačim sve svoje ružne reči i loša dela… ako prihvatiš… i ako možeš da mi oprostiš sve zablude.
BILBO: Zbogom, Torine Hrastoštite, Kralju pod Planinom… Ovo je gorak rastanak. Ni planina zlata ne može da otera moju tugu… (šmrc) Eto, čak sam zaboravio da ponesem maramicu kada sam pošao za tobom. Bila mi je čast da podelim sve opasnosti sa vama. To je više nego što ijedan Bagins zaslužuje.
TORIN: Ne, Bilbo! U tebi je više dobra nego što i sam znaš. Deo hrabrosti i deo razuma smešteni u pravoj meri! Kada bismo, poput tebe, više cenili hranu, veselje i prijatelje od zlata i dragulja, ovo bi bio srećniji svet. Zbogom, dobri Bilbo!
(Torin odlazi, patuljci za njim. Bilbo ostaje sam na sceni.)
BILBO (gleda u publiku): E, moj Bilbo Baginse!… Napravio si čitav rusvaj sa onim svetim kamenom, da bi tek na kraju otkrio pravi dragulj… (okreće se ka mestu gde su nestali patuljci)Zbogom Baline i Dvaline! Zbogom Dori, Ori, Nori, Oine, Gloine, Bifore, Bofore i Bombure! Zbogom, Fili i Kili! Zbogom Torine Hrastoštite, Kralju ispod Samotne Planine! Pamtiću vas zauvek!
(Gleda u daljinu, usamljeno)
BILBO: Ako ikada budete prolazili pored moje kuće, ne čekajte da vas pozovem unutra. Čaj služim u četiri, ali svaki od vas je dobro došao u bilo koje vreme…
* KRAJ *