Da vam ispričam o čudnim putevima internetskim, na primeru koji sigurno znate.
Elem, znate već za onu “razbrajalicu” koja vam je do sada stigla e-poštom 20-50 puta u poslednjih deset godina, ako ne i više puta. Po običaju, to krene kad krene i veliki sneg, kao što je baš sad slučaj.
+18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C Destilovana voda se smrzava.
-1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C Dah se čuje.
-24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
-39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u k**cu.
-273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.
Eh… Pre xyz godina, ko bi se sad setio tačno kada, stigne meni taj spisak od ko zna koga. Čitam i vidim:
…
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
…
I ne mogoh da odolim, dopišem jedan red između ta dva:
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
i pustim zezalicu dalje, u cirkularu koji sam ja napravio (što inače ne radim… Ne, kad vam kažem, stvarno 
). A zašto sam to dopisao – morao sam da razdvojim nemačka i ruska vozila nečim, pa mi došlo zanimljivo da to uradim tako što ću odjednom popuniti sve nepomenute varijacije. 
Bilo je oko deset sati prepodne, ne sećam se tačno., kad sam pustio taj dopunjeni spisak dalje. Uglavnom, tri-četiri sata kasnije, stigne mi cirkular, u njemu JPG slika, na slici tekst, i to ovaj spisak – sa mojom stavkom. Šta se sve za tih nekoliko sati dešavalo, kakav je put poruka prešla put i gde promenila oblik, to nećemo saznati nikad jer mi se nije dalo da istražujem. Tek, tog dana, kao nikad pre i malo puta kasnije, uverio sam se koliko su čudni putevi internetski, pogotovo koliko smo spremni da sejemo budalaštine okolo. 
Desilo mi se. Smislim, pa ispričam vic:
Razgovaraju dva pandura:
– Brate, gladan sam. Da podelimo burek po pola?
– Može, nego… Od kad ti mucaš?
Mesec dana kasnije, ispričaju ga meni.
Sve u svemu, ona priča o x ljudi koje treba znati da bi se nabavio broj mobilnog misice sveta nije bezveze… 🙂