Što reče moj drug Zloba, koji je i poslao link ka sledećem klipu: voleo bih da zavirim u mozak ovog čoveka.
Eto zašto je holandski sud upravo presudio da marihuanu u kafićima smeju da konzumiraju samo državljani te zemlje… Nastavite sa čitanjem >>
Month: April 2012
Jedna na dan (27): 27. april 2012.
Ponekad tehničko nesavršenstvo neke fotografije apsolutno ne smeta zato što ta fotografija čini presedan vredan praćenja…
Koliko volim da slikam uveče i noću, toliko bi trebalo da redefinišem šta sad mogu da radim sa DSLR aparatom, a pre nisam mogao… Međutim, mimo tehničkih predispozicija, mogli bismo da razgovaramo i o metodama pristupa. Ova fotka je nastala isključivo kao beleška, vizuelni zapis koji glasi “vrati se ovde u primereno vreme, dobro organizovan i opremljen, a onda lagano fotografiši dok ne dođeš do idealne fotke”. Tako će i biti, da znate. A ta vizuelna beleška izgleda ovako:
Šizoid 21. veka
Ovog popodneva se prisećamo jednog od najvećih albuma ozbiljne strane rock’n’rolla, jednog od najboljih debija u istoriji progresivne muzike. Grupa King Crimson je institucija za sebe, njen čelnik Robert Fripp je jedan od onih gitarista koje ne vredi porediti ni sa kim. Najava iz 1969. godine:
Volite li King Crimson? Koji deo albuma In the Court of the Crimson King vam je najdraži? Kad sad razmislim malo bolje, među svojim drugarima bih mogao da poberem one koji svojim favoritima pokrivaju ceo album. 
Zaljubljen u učiteljicu
Uvek se nađe neka romantična duša među đacima. Ali ovaj se baš zatelebao.
Dobar komad.
Na priču sam mislio.
Jedna na dan (26): 26. april 2012.
Izviđanje se pretvorilo u foto-eksperiment…
I krene tako Marinko sa mnom da lovimo zlatni sat. Krenuli smo malo kasnije nego što to ima smisla, ali smo uspeli da uhvatimo ponešto. A kad je Sunce zašlo, otišli smo u izviđanje na mesto na putu za Mokrin koje sam već mentalno obeležio kao vrlo zgodno za jednu dužu foto-sesiju. Pretpostavljajući da sam odocnio da napravim neke suvisle fotke, samo sam okidao scene u nameri da napravim vizuelnu belešku primerenu za pravljenje plana o budućoj sesiji. Međutim, nekoliko scena se otelo i na kraju su prevazišle “pravu” sesiju. Tako bi i sa ovom fotkom:
Kako vam drago
Pa ceo svet je glumištegde ljudi svi i žene glume; Svak se pojavi tu i ode;i odglumi u svom životu mnoge uloge kroz sedam činova.
Da li ste znali da sveukupna Šekspirova dela sadrže 138.198 zareza, 26.794 dvotački i 
15.785 znakova pitanja; da se uši u njegovim dramama spominju 401 put, ljubav 2.259, a mržnja 183 puta; da nam je đuture ostavio… Nastavite sa čitanjem >>
Vidimo se u paklu
Naravno, ovo je igra reči. Siyou’n’Hell je fenomenalni muzički projekat nastao u Nemačkoj kao kombinacija glasa i basa; nažalost, nisu dovoljno poznati van te zemlje. Benasto ime je kombinacija imena tamnopute pevačice po imenu Siyou Isabelle Ngnoubamdjum i basiste koji se zove Hellmut Hattler. Poslušajte ovo.
A ima toga još, potražite. Svakako preporučujem da nabavite album Siyou Meets Helmut Hattler.
Robert s onoga svijeta
…iliti kako sam prevaren od strane jednog duha.
Toliko puta sam se zarekao da ću napraviti listu za pakovanje. Znate ono, stavke sa crticama šta bi trebalo da ubacim u kofer kada putujem negde. Dobro, formula ROUNDUP(čist_donji_veš&čarape * dana boravka * 1,25), gde je ovih 25% viška čisto backupa radi, se podrazumeva i to nikada ne zaboravljam, ali redovno se tek u hotelskoj sobi opsetim da nisam poneo neku sitnicu najčešće dentalne prirode (konac za zube ili punjač plavog zuba).
OK, bez nekih stvari se može par dana, a neke je moguće kupiti na licu mesta. No, ovoga puta sam zaboravio da ponesem knjigu. Nesrećna okolnost je ta što sam išao za Bukurešt, te se nisam mogao nadati da ću tako lako naći nešto za čitanje na jeziku koji razumem. Sreća u nesreći je da sam propust primetio na aerodromu (prevrćući spakovano u mislima), te sam uleteo u tamošnji kiosk i krenuo da prebiram po naslovima. Kaluđeri koji su na neki način sjebali Ferarri, najnovije logoreje domaćih medijskih babadevojaka… Naaaaah… OK, stvar koja mi se učinila dovoljno zanimljivo je “Bornova izdaja“. Ladlam mi je delovao kao prihvatljiv izbor – nisam bio razočaran “Ostermanovim vikendom” niti “Matareškim krugom“, te iako nisam do tada pratio njegovu literarnu seriju o Džejsonu Bornu zahvatio sam ponešto od filmova.
Tu počinje moja agonija.… Nastavite sa čitanjem >>