U subotu se ponovo održava Noć muzeja. Nemojte propustiti bar tog jednog dana.
Projekat “Noć muzeja” je jedan od najboljih motivacionih projekata u kulturi koje sam ikada video ili za njih čuo. Prosto, ideja je da se od neke izložbe napravi cirkus u večernjim satima i da se poseta muzeju izvede kao nekakav osobiti, vanserijski večernji izlazak. Ideja je prosta i besprekorna, kao i sve druge genijalne stvari. Koliko ono beše, ima jedno pet-šest godina da je krenulo van Beograda svuda po Srbiji, pa je stiglo i u Kikindu. A u Kikindi sve neki hedonisti i planetarno svesni likovi, ne daju se prevariti, nego naprave neko kapitalno ludilo svaki put…
A u Kikindi, ove godine… Znate li onaj vic kad su pitali Lalu zašto mu je toliki stomak? Gleda Lala u stomak, gleda, nežno ga pogladi, pa kaže lagano: “Sumljam na ‘ranu!”. Eh, jednom su me terali da to ispričam na radiju, mada su znali da je to vic sa pokazivanjem…
Elem, u kikindskoj Kuriji, tokom noći muzeja sledi izložba o hrani: mlinovi i žito, svinjokolj i disnatori, sećanja na kuvare i kuvarice, o fabrikama za preradu hrane, o jelima karakterističnim za Banat…
A šuška se da će biti ‘rane za jelo u dvorištu Kurije… Ko je bio na Danima ludaje, zna kako to ume da bude…
Pa, izvestiću… 
Divljao sam sa fotoaparatom u ruci po Noći muzeja u Kikindi svake godine osim jedne, kad sam 2008. privremeno bio bez sprave, a baš bila izložba karakondžula severnog Banata u tek isušenom podrumu Kurije. I ostade mi žal što te izložbe više nigde nema online…
I to je upravo jedina primedba koju imam: nema ozbiljno organizovanih tragova tim izložbama. A baš su bile dobre.
Najpre, nije mi jasno zašto ne zadrže te postavke malo duže. A onda, zašto nema nekog pisanog ili čestitog online traga pojedinim izložbama. Želim da se sećam tih trenutaka. I ove godine ću da slikam kao lud, pa će nešto opet ostati u ličnoj arhivi – ali zar ne bi bilo zgodno da postoji i monografija na nivou celog projekta?…
A šta se zbiva u vašem gradu? Koju izložbu ćete pohoditi?
Komentari su onemogućeni.