Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hajde, brzo, bez gledanja po Gugletu i(li) Vikipediji – (t)ko u originalu izvodi pesmu “Mramor, kamen i željezo”? Tako je. U pravu ste. Neko bi pomislio da su Roboti, a neko da je Bijelo dugme, dok bi druge neznalice rekle da su to Crveni koralji. Ali mi smo znalci, mi znamo ko je napisao i prvi izveo tu pesmu.
U verziji koju vam nudimo – a svakako ćete naći i druge – Nemci sasvim lepo pokazuju da su i oni imali svog Čobija.
Nemački jezik… Nastavite sa čitanjem >>
Citat dana nam se skoro nameće od strane čoveka koji je negde zaturio glagol “stariti”, a uživanje u kratkim pisanim formama deli sa slušaocima/čitaocima već četvrt veka.
“U praistoriji su ljudi koristili buzdovane, a na srpskoj političkoj sceni buzdovani koriste ljude.”
Darko Kocjan, novinar, radio-voditelj, esejista, antologičar i izdavač
Sinhronicitet je česta pojava na Suštini pasijansa, više puta pominjana. Meni su se juče slučajno uskladili nacisti i ugledni naučnici jednog dokumentarca.
Rano nedeljno kišovito popodne idealno je vreme za lutanje po TV kanalima, čak i kada je izbor fizički sveden na 4 komada, kao što je slučaj u mom habitatu. Prekjučerašnji pobednik bio je National Geographic Channel, iz prostog razloga što se na preostala 3 u tom momentu emitovao neki reality show – o pecarošima ekstremistima (Discovery), veselim drvosečama (History Channel) ili debelguzima koji pokušavaju da istope salo na način primeren viktorijanskom ili edvardijanskom dobu (Viasat History). Dileme nije bilo: multiverzumi su mi daleko zanimljivija tema.
O čemu se zapravo radi? Teorija multiverzuma (termin je, inače, ušao u širu upotrebu tek posle serije SF knjiga o Elriku od Melnibonea) kaže da ne postoji samo jedan, već više univerzuma koji imaju svoj zaseban prostor, vreme, materiju, energiju i prirodne zakone koji u njemu vladaju. Štaviše, svaki put kada donesemo neku odluku navodno se kreira novi univerzum u kojem se događaji odvijaju dalje shodno odluci koju smo odbacili. Šteta je da vam ja sada prepričavam svoja shvatanja i/ili pravim se mudar prevodeći odlomke iz mnogobrojnih online resursa – odvojite 45 minuta i pogledajte kako to car Michio Kaku objašnjava. Samo da napomenem da nije reč o istom dokumentarcu koji sam imao prilike juče da vidim, ali ovaj je možda čak i ilustrativniji:
Zaboga, kakve veze nacisti imaju sa svime ovime?… Nastavite sa čitanjem >>
Ne, nije reč o Mebijusovoj traci, mada je paralela između ove priče i tog tela apsolutna. Pogledajte ovu priču pažljivo. Napravljena je u najboljem maniru “Zone sumraka”. Predlažem da film otvorite u HD režimu preko celog ekrana, zavalite se i odgledate ga u miru.
Da, znam da je priča već ispričana ranije i da postoji previše asocijacija na ovo i ono. Ali to zbilja nije toliko važno.
Ako vam se autor ovog filma učini poznatim, ne grešite: to je glavni autor i koordinator osmodelnog filma koji ste do juče pratili na Suštini pasijansa… Nastavite sa čitanjem >>
Otkrivam da me proizvodnja omota za bombonjere smiruje. A primećujem i da se gledaoci lože na zalaske sunca. Postmoderna u svom najvulgarnijem izdanju…
Zapravo, imam tako dobar izgovor za bavljanje ovakvim scenama da nikad nećete moći da ga osporite: istražujem granice tehničkim mogućnosti očijukanja sa dinamikom na slici dok držim sunce usred kadra, a istovremeno i sam učim da održim takvu scenu u postprodukciji. Ovog puta pribegavam tehnici koju Neven naziva đavoljom rabotom, a i ja sam lično napadao neke čestite ljude zbog primene te tehnike. Dragi moji, pred vama je moj prvi objavljeni HDR:
Administrator servera je mrtav ‘ladan došao na Suštinu pasijansa i promenio temu, tvrdeći da je ona kriva za kilave performanse i loš odziv bloga. Sad mi ostaje da skrpim sve kako znam i umem.
Ko bi rekao da ću seliti blog posle samo mesec dana na izabranom serveru.
Džukele… Nastavite sa čitanjem >>
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.
Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:
– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?
– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.
– Па тако и пише.
– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.
– Изволите.
– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.
– На шта ту има да се жалите, онда?… Nastavite sa čitanjem >>
Danas John Fogerty obeležava, a možda čak proslavlja 67. rođendan. Bila bi to zgodna prilika da se prisetimo jedne od najboljih krljačina koje je priredio u eri grupe Creedence Clearwater Revival.
Jednom ću morati da vam ispričam kako je došlo do toga da Fogerty plaća izdavačkoj kući materijalna prava za izvođenje svojih pesama na koncertima… Nastavite sa čitanjem >>