Sto se stvari desilo protekle nedelje: od nove Vlade do prve medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu. Od idiotskih izjava do… idiotskih izjava….
Međutim, moram da primetim da mi zaista nije stalo ni do čega od toga. Neka ih, ali neka i mene koji ne vidim da će išta biti drugačije. Probudite me ako sam pogrešio.
Vlada Srbije: od svega po isto. Neće me zavarati ni to što se pojavljuje nova generacija političara. Sasvim dovoljno sam mator da bih se setio da sam to jednom već video. A tada to nije bilo baš sasvim u vinkli kao ni sad.
Primetićete kako to ide odgovarajućim redom. Prvo koncentrisanje segmenata vlasti, sve sa gambitima kakve svet nije video. Onda koncentrisanje kontrole nad medijima, sve sa apliciranjem najcrnjih odredbi zakona. I konačno, koncentrisanje prava na sopstveno mišljenje, koje će započeti sa terorisanjem baba koje prelaze na crveno na pešačkom prelazu i maloletnih biciklista koji su zauzeli više od 100 cm ulevo od ivice puta. Završiće se u premeravanju ko je više batina dobio – oni za koje ste čuli ili oni za koje niste.
Olimpijada: neka se narod raduje, lepo je to. Ta tehnika je razvijena pre otprilike 2200 godina i nekada se opisivala rečima “hleba i igara”. Danas se opisuje odgovarajućim rečima “piva i prenosa”. Uzgred, ako primetite da vam prekidaju reklame za pivo nekakvim nebuloznim dešavanjima u kojima neki mladi ljudi trče, skaču, vrište, plivaju, džilitaju se po nekim sprava ili već nešto slično rade, skrećem pažnju da su to te Olimpijske igre.
Pošto je zavladao kombinatski… pardon, korporativni koncept raspodele snage, pažnje i novca u sportu, verujem da nema potrebe da nešto veliko pratimo ta dešavanja. Svi koji učestvuju, a da je to zanimljivo i gledaocima, štede svoje mišiće, kosti i ligamente za sponzore ili za klubove kojima će se dobro prodati posle Olimpijade. Za to vreme, za prave sportiste nije bilo novca da odu. Bolje je poslati omatorelog konja… pardon, skakača na atletski miting nego nosioca trećeg rezultata u Evropi u bacanju koplja. Je li tako? Tako je. Za njega bar znamo da ništa neće postići, pa nema razočarenja. A ta mala se svakako ničemu nije ni nadala, pa nema štete.
Komentar nedelje na Suštini pasijansa:
Ja bi volio da vidite moj nacrt za perpetuum mobile koji bi se trebao pokretati na principu komprimiranog zraka pod vodom. Po zanimanju sam zubotehničar u mirovini i imam mnogo vremena da se bavim sa graničnim područjem znanosti. Molim Vas da mi pošaljete adresu na koju mogu da se obratim.
Boktemazo, šta misliš da baš Suština pasijansa bude to mesto na kome je dokazano ono što se dokazati ne može… Nezgoda živa, baš se čovek javio dok je Miloš na odsustvu. Nadajmo se da ćemo biti svedoci proboja u, kako ovaj veli, graničnom području znanosti.
Mediji su gnezda lešinarske propagande i nedostatka bilo kakve etike.
Jedan je javio kako se u Zrenjaninu, ispred zgrade suda, muškarac starosti 64 godine polio zapaljivom tečnošću i zapalio. Onda je uleteo u zgradu suda, gde je stražarima predao cedulju sa porukom. U cilju istrage, ime te osobe i sadržaj poruke neće biti objavljen.
Klik dalje, saznajemo da je zapaljiva tečnost, zapravo, rakija. A lik se zove Radivoj Čoka. Sadržaj poruke neće biti objavljen u cilju istrage.
Klik dalje, saznajemo i sadržaj poruke na cedulji:
Vatrom ću braniti svoja ljudska prava, imovinu i istinu.
Uto se našao vredni istraživač koji je otkrio da je dotični sklon tužakanju svakoga za sve. Recimo, da je tužio za pokušaj ubistva komšiju koji mu je pomogao da izađe iz šahta u koji je sam upao; da je pokušao da ospori punovažni ugovor o prodaji dela kuće nakon što je propio sve pare koje je dobio u toj transakciji; i ko zna šta još.
Ali to “još” moramo da prećutimo u cilju istrage.
U međuvremenu, očekujemo da saznamo još pikanterija iz života tog nesrećnika. Elem, svoje probleme smo odavno rešili, pa je red da nam mediji obezbede dozu tuđih problema kojima ćemo se baviti.
Predlog za pecivo nedelje (by Tibi via FB):
Crnjak nedelje by Pura Moca:
Neki lik otišao s gitarom i dobrim namerama u sirotište i zapevao “sve na svetu rodila je majka”…
Razni se raduju Olimpijadi. Ajkule pogotovo.
Možda čak i one vodene.
Q: Šta kaže predsednik Srbije kad u Engleskoj nazove room service?
A: Tu ti tu tu tu.°
________
° Dva čaja u sobu 222.
Bezbednosni incident u Engleskoj, u samo praskozorje Olimpijade: klinac od 11 godina je bez pasoša, avionske karte, propusnice za ukrcavanje ili bilo kog drugog dokumenta uspeo da se ukrca u avion za Rim. Primećen je tek u toku leta.
Milion ljudi koji će doći na Olimpijadu sad će nadrljati u procedurama na aerodromu zbog tog malog. A zašto? Zato što će se na kraju pokazati da je car ipak go.
Hteo sam da prenesem nebulozu koja se u petak provaljala obroncima Tare, ali nisam imao stomak za to. Izgleda da kad neko hoće da prenosi najljigavije licemerne izjave, prethodno mora mnogo da trenira, postepeno podižući i brižljivo održavajući nivo podnošenja tih reči.
Budalaštinu nedelje je ipak izvalio (u tom času potencijalni, ovog časa već faktički) ministar kulture:
PTT danas, ko šalje više pisma… Danas vam je pošta besmislena postala kod ove elektronike.
Ama, da. Šta je milion pisama na dan. Mo’š misliti. Evo, i ja sam odlučio da ne obnovim pretplatu na NG još zimus. Kome još trebaju pošta i poštari?
Ako nam ovaj ne reši kulturu, informisanje i dijasporu (i voćne sokove i pčelarstvo i promet nekretninama i vodoregulaciju i dijete za samce i dizajn liftova i zoološke vrtove i impregnaciju drvenih čamaca i specifikacije za prženje koštunjavih plodova), neće niko.
Zaista to mislim.
Bemti polupismene trubače po blogovlju i društvenim mrežama. Zašto se ne pozabave najpre sobom i svojim nesposobnostima pre nego što krenu da prozivaju druge i da drže slovo o čoveku? Kaže jedna vest:
Procene govore da u svetu danas živi oko 3 odsto emocionalno potpuno slepih osoba (psihopate).
E sad, pitao bih: a gde onda živi ostalih 97% emocionalno potpuno slepih osoba (psihopata)? Ako je samo 3% preteklo da živi na ovom svetu, onda smo dobro prošli.
Najzanimljivije od svega, i setio sam se toga u času kad mi se ukazao impuls da reagujem: ukoliko im skrenete pažnju na grešku, ama bilo kojim tonom, počeće da se otimaju i uvijaju kao zmija na vatri, dajući sve od sebe da dokažu kako nisu pogrešili, nego sam ja nesposoban da razumem njihovo izražavanje.
Da li ste skloni da tolerišete oni koji pričaju mnogo, nesuvislo i grešeći u jeziku koji koriste?
Elem, krene tako jedan Japanac biciklom od Južne Afrike do Londona, sa planom da stigne na odredište tačno kad počne Olimpijada. Sve bi to verovatno i bilo izvedeno da mu nisu ukrali bicikl u Beogradu.
Čestitamo Riu Asadžiju na uspešno pređenih 20.000 kilometara i želimo da mu boravak u Beogradu, dok čeka da policija nađe bicikl, prođe u zabavi i veselju.
I dok se Asadžio provodi po Beogradu umesto po Londonu, a dok svetom kruže lepa osećanja radosti, zajednitštva, dobrote i ostalih iluzornih principa, mi svodimo sopstvene misli na tehnike opstanka, sve se pitajući hoće li nam trebati one veštine koje smo već uvežbali u prvoj polovini devedesetih. Gde će se i kako zavrteti sledeći spin u časui kad se pokaže da je car go, to ne umem da vam kažem. Možda da amnestiramo Graditelja Rusije, pa da mu opet damo da uvodi primarnu emisiju novca u opticaj po simboličnoj tarifi od 20%. Pa da se opet veselimo…
Tek će biti tako kad se pokaže da pola nacije neće imati para za meso za Božić. Zato uživajte dok možete, jer će vam đavo biti kriv što ste postili zbog nekog idiotskog razloga kao što su vrućina, petak, Sveti Posni Škrboje ili nedostatak motivacije da pristavite vatru za roštilj.
Rečju, prijatan ručak vam želim, od srca.