Deder da ih udenem pre nego što zaboravim na njih…
Jedan od glavnih razloga što volim da odem na festival Nišville uopšte nema blage veze sa festivalom, pa ni sa muzikom. Ali, nećemo sad o tome: posle tri uzastopna Nišvila koja sam pohađao, mogu slobodno da izrazim kako su nova iskustva sa muzikom koju inače ne poznajem (niti bih je se latio paušalno) najvrednija stvar koju donosim sa tog sjajnog festivala. Favorit među (za mene) novim imenima za 2012. godinu je engleska jazz-rock grupa Get the Blessing. To su četvorica ludaka iz Bristola čija energija sviranja može da se poredi sa najluđim punk-rock sastavima koje je svet video. Poslušaj:
Trik sa ovom grupom je u tome što ritam sekciju čine ljudi koji su se k’o bog očešali o punk (po godinama bi se reklo da su tu negde: sedamdesetih nije moglo da ih mimoiđe). Bas gitara je temelj harmonije, što je retka pojava. A preko toga, dva tipa sviraju trubu i alt-saksofon i pritom ih propuštaju kroz špil gitarskih efekata. Rezultat je nešto što svakako može da se opisuje dugim rečenicama, ali ja ću se zadržati na oksimoron-terminu “organizovani haos”. Ima toga i više, ali neću da vas davim.
Bolje da poslušate kako je to bilo na Nišvilu. Tu negde među fotografima, bilo je i mene; da li se vidim na snimku ili ne, nije bitno. 
Pozabaviću se ovom grupom, to je sasvim sigurno. Preporučujem i vama.