Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.
Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.
И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.
Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:
Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво.
А можда су и узели лектора, али не за српски него за енгрпски. “…и очекујемо Вас на приредбу!”. Вечера је у некаквом “Сур Еуропа Минал”, који не постоји. Постоји “Европа” у згради Минела. Вечеру изгледа плаћају некакви тајанствени покровитељи спонзори, ал’ мора да су неки мафијаши, чим не смеју да их наведу.
Него, редом. Ово је “Ваш лични позив за ДАН ЗДРАВЉА у Вашем граду”. Ајде. Некад су дан овога или онога организовале државне службе, или макар организације попут Црвеног крста. Ако је организовао неко други, то је одмах звучало као мала сеоска приредба и као нешто сумњиво. Па, господо другови, и ово се приватизовало, имате сад приватни Дан нечега, и сумњиво је по дефиницији. Приватник је то, заради се нада.
Па вели “Драги Господине /Драга Госпођо ” па онда име и презиме у номинативу. Вокатив није допро, а ни то са великим словима. У ствари, чим видим “Ваш” више од двапут, тако са великим словом, одмах се машам за, хм, немам оружја осим тастатуре. На овом листу га има једно десетак пута, са једним изузетком: “Сада је прилика да узмете у своје руке ваше здравствено стање, добро дошли у свет здравства!”. Оно, ту је требало да стоји “своје”, као и на још неколико места, али то о приватнику који се нада заради а много му је да плати лектора, то смо већ. А и та добродошлица, баш је примерена – у публици ће јамачно бити све табуле разе, које никад нису биле код лекара, целог живота се држале подаље од тог света здравства, па је ред да им неко оданде пожели добродошлицу за тај први сусрет.
И шта је на програму? Још једно мотивационо предавање за људе који би радо убили неког ал’ им фали мотив? Не… ово је “Бесплатно предавање у вези болести и лечења тих појава”, а “Врхунац нашег програма је извлачење ТОМБОЛЕ -главне награде-током вечери!”, па “Бесплатно испробавање свих наших средстава и метода спречавању и лечењу болести, алтернативни видови лечења”.
И при дну, “Термин програма је око 3 и по сата”… а? Зар термин није време кад почиње, а не трајање? “Чекамо особе које су напунили своју 21. годину!”… а остали ако дођу, њих нисмо чекали?
Те сам тако добио чантавирски узорак енгрпског за мањине. Све је ту – и Ваше, и вишеструко наглашавање речи бесплатно (као да би неко платио да проба, послуша или погледа), апсолутно непознавање локалних прилика, датум 18. Септембар (у правом енгрпском маниру, јер месеци нису лица ни у српском ни у мађарском, морали су, јадничци, да чекају да им енгрпски удели велико слово), и “Ви сте међу онима који су добили право да буду позвани и учесници на приредби”… пази бре, не “одабрали смо вас као, надамо се, муштерију”, него ни мање ни више него доделили смо вам право.
И онда сам се питао какво је то име Хигму. Једино што ми пада на памет је хигијенски прибор, с тим што је онда име двострука брљотка. Требало би Hygmű, јер műszer је инструмент, уређај, као што и гомила других речи на mű у мађарском означава нешто вештачко, мајсторско, направу. Суштина енгрпског је, међутим, управо у томе да се увек буде до пола, попут жабе која је тек мало дигла ногу. Зато се стара Хигија, којој је са друге стране тубе уредно писало Hygiea, сад пише са и, а ű бива осисано.
Има ли наравоученија? На претек. а) Енгрпски није језик, то је стање духа које не познаје границе, осим те половине. б) Као што постоји наивна уметност, тако постоји и наивни маркетинг. Дирљивост је сразмерна кичу. в) Сви они имају само један Дан, пада било кад: Дан мојих пара. г) Чувам се Данајаца и кад дарове носе, а нарочито кад ми дају право да будем позван. д) Мислио сам да не именујем фирму, ал’ што рече Барнум, нема лоше рекламе. А видим да им је стало. ђ) Очекујем Дан чачкалица, са пригодним предавањем и још пригоднијом вечером уз демонстрацију производа.