Pazi na vreme.
Kombinovanje akcije i svetla predstavlja jednu od zanimljivosti fotografisanja na živim svirkama. Tu igru sam apsolvirao odavno, a uvežbavao godinama u raznim prilikama. Ovog puta, sastavio sam čestitu opremu i priliku na zicer: fotka pred vama je nastala u petak uveče, tokom druge večeri XI Jazz & Blues festivala u Kikindi.
Bubnjar trija Kurta Šulera je zverko po prirodi: jednog trenutka se oteo kontroli i krenuo sa mahnitim solažama. Iskreno, na mene je ostavio utisak nekog ko lupa bubnjeve umesto da ih svira, ali đavo gleda na sitnice – svakako je trebalo čuti i ovako nešto.
No, ovo je tačna boja iz fotoaparata; samo sam malo pojačao oštrinu, što se svakako radi sa fotkama dopremljenim na obradu u RAW formatu. Dopalo mi se i to što na tih par mesta probija crvenkasti odblesak reflektora sa balkona; ta “prljavština” doprinosi utisku realnosti. Bilo je smenjivanja boja: ovi novi LED reflektori svašta mogu da izvedu. Kurioziteta radi, deder da vam pokažem kako je tekao razvoj boje iza bubnjeva. I da usput pomenem kako sam iz pustog nehata propustio da uslikam zelenu boju; da sam uspeo, imao bih tetraptih koji bih prestavio kao fotku dana…
Presuda: mišn akomplišd. 
Mada, nije bilo teško; meni nije teško, hoću da kažem. Već sam savladao parametre za slikanje i sve što treba da pazim je da ne tresem aparat, jer ekspozicija je spora. Plava fotka je izvedena sa parametrima 1/25 sekundi, sa blendom f/5.6 i ISO faktorom 1250; žižna daljina je bila 85 mm, što je maksimum za moj glavni objektiv. Fotka je izrezana, odbačeni deo iznosi oko 10% po jednoj dimenziji.
Idemo dalje: večeras je poslednje veče festivala. Na redu su bluzeri, ljudi kojima su satovi stali u mladosti i još se nisu setili da ih naviju. Pa dobro, nema veze: ono što sam čuo tokom prve dve večeri opravdava pažnju.
Ponuđena rešenja zagonetke iz podnaslova:
a) trčao si na koncert u subotu
b) ma, blues…
c) odavno si se izveštio sa odloženim postavljanjem priloga
d) Sv. Mrata
a odgovor je u tekstu i čak nije “između redova”…
Где нађе св*. Мрату, тај је био нешто зглајзово па су га после на пленуму нешто рехабилитовали. Биће да се нашло да није он затурио кључеве од магацина или тако нешто.
Откуд знам? Па, ћале је, по природи посла, обилазио сточне вашаре, који су били уредно одштампани унутар корица црковног календара. И морао је то да носи са собом, ако омане један вашар, да види где је други. И од дуга времена на путу мало завиривао у тај календар. Кад тамо, виђе врага, св. Мрате неколико година није било, па се онда вратио.
—-
То “св.” сам виђао често, у месари.
Mož’ biti. Ne pratim црковне kalendare, ni po prirodi posla ni iz ličnog interesovanja, osim što je majčina devojačka slava Свети Стеван Дечански, zvani Мрата, valjda od milošte.
Mrata, Duletov tata, sneg iza vrata i tako to.
Možda je bio u periodu provedenom van kalendara bio “otac na službenom putu” ili je koristio mimikriju – upisan pod punim imenom i prezimenom.
PS mhm, da tema je bila fotka, jel’?
Splet okolnosti je bio takav da nismo ni promolili nos na ovogodišnji festival u Kikindi, ali kroz ove fotke i opise dobijem dosta infromacija da sklopim nekakav mozaik. Samo, bez muzike. I bez rebaraca na kajmaku … 🙁