Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Uticaj (bliskih) rođaka na mladi muzički ukus…
– Deko, pusti mi muziku sa ljačunalja!
– Ma, šta puštaš to! Ja sam ljokelj. Pusti mi nešto dljugo.
– Šta drugo?
– Mama, šta si mi ti juče puštala sa dekinog ljačunalja?
– Bon Jovi.
– E, to! Deko, pusti mi vonžon vi!
Vrućina udara nemilosrdno sa svih strana dok sedim sa T. u lokalnoj baštici, sve preteći da će, u povratku, od nas ostati samo mrlja na asfaltu. Pijuckamo hladnu limunadu i neobavezno ćaskamo, mislim na bozu koja najbolje osveži dušu u ovakvim trenucima i razmišljam da li se još uvek može naći u nekoj od poslastičarnica koje drže Goranci. Ili su i oni prešli na standardnu ponudu koja donosi sigurnu lovu. Pitam je kako napreduje u pisanju naučnog rada i šta joj sve to treba, a ona kratko reče: Potreban mi je san!
Odmah se setih i S. koja mi jednom prilikom reče: Ti si nepopravljivi sanjar! Ni tada, ni sada, ne znam šta je htela da mi poruči. Da l’ da sam nešto pokvaren, pa mi treba popravka, il’ da treba da prestanem da sanjarim. Ko će razumeti sve te žene? 
A, izgleda, da nisam ja jedini…… Nastavite sa čitanjem >>
Jedna akciona drama u opciji animiranog filma…
To su ti heroji: njima je do slave, a ne do rezultata… Nastavite sa čitanjem >>
Kitim svirce i razbijam čaše…
Dobro da, nisam razbijao čaše. To ne radim ni kad sam besan, a kamoli da se kerebečim u kafani. No, beše veselo – od povoda do sastava društva – pa sam malo ister’o kera, taman da napravim formalni razlog za kašnjenje utovara. 
Demagogija je postala temeljni princip društva: kao da nismo već dovoljno jadni i bez takvog gledanja na svet.
Koliko me sećanje služi, kad god se desi neki potpuno nebitan, ali globalno objavljen događaj, desi se cunami-talas demagoških rasprava. Evo, kraljica Elizabeta II je dobila praunuče, medijski spektakl na Ostrvu je bio primeren, a onda je počelo… Najpre se prokljuvilo u Americi, koja već frtalj milenijuma ne može da se otrgne od podsvesnog osećanja inferiornosti prema najvećim kolonistima u istoriji: hiljadu idiota je kojekuda po Mreži objavilo kako postoje važnije teme od grickanja noktiju dok novopečeni roditelji objave ime deteta. Pritom, dakako, niko se nije tim važnijim temama bavio nedelju dana pre, dok vesti još nije bilo.
A onda, samo sam čekao kad će da počnu, i fejZbuk spameri su krenuli da objašnjavaju kako je ovaj svet pomahnitao kad je važnija vest o “ovom detetu” (pritom vidimo fotografiju nekog nepoznatog klinca starog 6-8 meseci, sve sa krunom na glavi i crvenim plaštom) od “ovog deteta” (i vidimo sliku nekog ispijenog, očigledno gladnog crnčeta Afroafrikanca). Poruka bi trebalo da bude jasna: jeste da je bolje biti zdrav i bogat nego siromašan i bolestan, ali pošiljalac poruke očekuje da mi makar saosećamo sa onima kakvi ne želimo i sami da budemo. Ili tako nekako.… Nastavite sa čitanjem >>
Izgleda da mu ipak ne dadoše onaj dolar…
Pre neko veče gledah jednu od novijih epizoda “House of Lies“, kad se na odjavnoj špici pojavi ova pesma. Hm, poznato zvuči…… Nastavite sa čitanjem >>
