Veče sam proveo sa prijateljima iz OKI “Feniks” na godišnjoj skupštini, upriličenoj u jednom lokalu koji sam prilično nepravedno zapostavljao godinama, toliko da do prošle večeri nikad nisam ušao u njega. Nekad se zvao “Đavo” (stvarno!), odnedavno se zove “Paor”, a najblesavije od svega je to što se od moje kuće do tog lokala pešice stiže za celih sedam minuta.
Malo sam radio posao zbog kojeg odnedavno nosim majicu sa slovom “Ф” na leđima (ja tražio tako 
), a posle sam malo mlatarao po celom lokalu, koji je upriličen kao etno-muzej paorske kuće…
Ovu scenu sam meračio cele večeri, a potom, kad se društvo razišlo, mirno je uhvatio jednim jedinim kadrom. Igrao sam se kombinacijama zasićenja i osvetljenja boja u toplom registru (žuta, narandžasta, crvena) i tu sam lako došao do kombinacije neke isprane boje koja dočarava patinu nekih prošlih vremena. Đavo da me nosi (sic!) ako mi je trebalo više od dva minuta bavljenja ovom fotkom do konačnog rezultata. Kad te hoće, onda te baš hoće.
E vala, ima ovu kombinaciju u Lightroomu da sačuvam kao predložak za neke buduće fotke.
Naravoučenije: valja malo više po kafanama… 
Po kafanama, rekoh, ne po kafićima.