Beše to akutni napad pristojnosti. Dešava mi se retko…
Jasna i ja smo se zatekli u knjižari. Razvili smo se u strelce, svako je sebi našao ponešto (posle jedva trideset godina odlaganja, najzad sebi kupih “Najlepše priče klasične starine” Gustava Švaba, knjigu za kojom čeznem od detinjstva). I dok je Jasna gledala neke knjige za paketiče za dečicu, ja sam pitao za dozvolu, i dobio je bez problema, da malčice slikam po knjižari.
Baš nešto razmišljam: jeste, ovakva fotografija je puki stereotip. Ali – postoji li bolji stereotip od ovog? 
Psihoanaliza u 60 sekundi bi verovatno uspešno razotkrila da je reč o mojoj “traumi iz mladosti”, kada sam sa malim digitalnim fotoaparatima pokušavao da izvedem slično, pa uspevao samo kada je sprava radila u režimu za makro; a tad nisam mogao da hvatam srednje planove…
Meni je po volji ovako. Idemo dalje.