Slušao sam ovu pesmu bezbroj puta. Ima samo jednu manu, poslednja je po redu na disku i uvek me ubaci u neki bedak. Valjda sam slab na žene i njihovu tihu patnju. 
U stvari, kada malo bolje razmislim, muzika na ovom disku je toliko svedena, a istovremeno i prepuna emocija tako da, kada napokon dočekaš poslednju pesmu, očekuješ i nekakvo razrešenje. Ono poznato, po starom principu: malo smo se voleli, malo zezali jedno drugo, malo patili & malo se svađali, al’ jaki smo mi i novom optikom gledamo u budućnost koja nam se osmehuje…
No, umesto nekakvog katarzičnog razrešenja, ova pesma me potpuno dotuče. 
Naizgled, priča je jednostavna. Devojka govori o tome da je napravila mnogo grešaka u vezi. Hoće da se povadi, moli za oproštaj. Partner je imao strpljenja za nju, a ona pere ruke jer je bila slaba & ljubomorna. Nije znala da ceni ono što je imala i na kraju shvata da se, zbog svega što se desilo, polako udaljavaju jedno od drugog…
Ima tu samo jedna mala začkoljica – pesmu je napisao muškarac! A onda i uloge mogu da budu obrnute.
Glenu Hansardu je bilo potrebno poprilično vremena da stigne do globalne prepoznatiljivosti. Još kao klinac, opsednut velikim uzorima (Dylan, Cohen, Morrison), znao je da svoje misli pretoči u zanimljive priče iz stvarnog života na ulicama Dublina. The Frames su poprilično dobro sprovodili njegove ideje zabeležene na seriji manje-više odličnih albuma. The Swell Season je njegov projekt sa pijanistkinjom/pevačicom Marketom Iglovom, a izgleda da je tu bilo i nekog muvanja koje nije za javnost. Posle dva zajednička albuma, The Swell Season (2006) i Strict Joy (2009), svako od njih je izbacio i po jedan solo, mada povremeno zajednički nastupaju.
Sudeći po priči od pre neku nedelju, Hansard sada igra prvu ligu! 
Potpuno zasluženo!
Komentari su onemogućeni.