Kada si klinac, a zakoračiš u okean koji se zove muzika, uvek postoji velika verovatnoća da se udaviš. Uđeš nesigurnim koracima u vodu i počneš da plivaš, nemaš čestito za šta da se uhvatiš i sve strepiš da te neka sila ne povuče na dole. Znam mnoge koji su zaplivali, pa su se predomislili – ceo život ostali su da plutaju u bazenčetu veličine pet puta pet metara, pa mi je uvek istovremeno i smešno i tužno kada potegnu priču o nečemu od čega sam, srećom, odavno otplivao.
Da budem jasniji: svako zaključavanje u jednu vrstu muzike ili žanr je, na duge staze, mentalno samoubistvo!
