Kele je samo procedio kroz zube: “Dođi”. I spustio mi slušalicu. Osećam da je nervozan. Bolje je kada me zove zbog čašice rakije& čašice spike nego zbog nekog problema.
Otvara vrata i tužno kaže:
– Crkla mi sijalica na terasi…
– Pa?
– Posle trideset godina vernog služenja… Takve se više ne prave. 🙁
Dobar povod da tresnemo po jednu “milfaču”. 🙂 Zaključimo da nekadašnje sijalice nisu bile štedljive, ali su duže trajale. I da je vreme da idem da napišem prilog za Suštinu pasijansa…… Nastavite sa čitanjem >>
