Iz sna me trgla uporna zvonjava na vratima. Gledam sanjiv oko sebe, primećujem da se još uvek nije razdanilo, tražim šta ću da ogrnem i u sebi psujem. S obzirom na to da se budilica nije oglasila, zaključujem da je neradni dan. Ili sam se možda zeznuo, ne znam ni sam.
Otvaram ulazna vrata i gledam u mlađanog komšiju, onoga što stanuje ispod mene.
– Izvini komšija što te budim, procurelo mi…
– Šta ti je procurelo?
– Pa, voda… Igram vaterpolo u kuhinji. Zvao sam službu održavanja, rekli su da će da dođu, uzdrži se od puštanja vode dok se stvar ne sredi.
Sređujem se, mutim Nesicu i pokušavam da zamislim službu održavanja kako pod rotacionim svetlima hita da komšiji sredi puklu cevku. Slabo mi ide, ni slike ni tona. Osećam da će komšija da sačeka ponedeljak.
Palim cigaretu i otpijam kafu. Po glavi mi se vrzma ona narodna: Po jutru se dan poznaje! A ako je ovako počeo, bolje da se vratim u krevet i ponovo probudim. Ko zna šta će još loše da se izdešava…
Pojavljuje se ćerka, brišući nos.
– Brrrrrr, što je hladno, oni nisu normalni, zašto ne greju bolje…
– Zato što treba da se lepo smrznemo, pa da nes neki ludi posle mnogo godina iskopaju, lepe & očuvane.
– Tebi je do zezanja?
– Meni je do grejanja! 🙂
U nedostatku upotrebljivih grejnih tela u kući, javlja mi se spasonosna ideja…
– Šta tražiš, čoveče…
– Čokoladno mleko…
– Uzmi moje, eno ga u plakaru…
– Fala lepo, uzeću svoje. Zdravo je, ne goji i zagrejaće nas. 🙂
Chocolate Milk je američka grupa koja je svirala soul & “ljuti” funk sa osrednjim uspehom. Ne zbog toga što su to loše radili, već zato što je u to vreme bilo mnogo popularnijih grupa tog usmerenja. Perjanice, Kool & The Gang i Earth, Wind & Fire su bili nedostižni. Nije im pomoglo i to što su neko vreme bili prateća grupa Allena Toussainta, velikog kompozitora i producenta. Iako relativno nepoznati, žive i dalje kroz semplove mnogih poznatih repera, koji ih rado citiraju.
Mi se zagrejasmo. I vi ćete, ako pustite klip ponovo. Što glasnije, to bolje!!!