Baš zanimljiv naslov pesme, a?
Već vidim da se raja koja ovo čita smejulji jer svi znaju odgovor na postavljeno pitanje.
Naravno, prvi sledeći! 🙂
Tako je to sa ženama, oduvek & zauvek. 🙂
Ovo je jedna od klasičnih pesama rock & rolla. Jednostavna u svojoj bluz strukturi i naraciji, u rukama majstora postaje ubitačna. Jer, samo najveći znaju da pokažu istinsku emociju koju pesma pruža, cedeći do kraja svaku odsviranu notu, svaku izgovorenu reč, a da pri tome ne upadnu u jeftinu patetiku.
Pesmu je napisao Charlie Rich na samom početku karijere. Zato se i razlikuje od onih koje je kasnije potpisao, kada je postao viđeni pevač šlagera. Njegova verzija pesme nije upalila. Sun Records je već imao na lageru više megazvezda: Elvisa, Roya Orbinsona, Johnnyja Cacha, Carla Perkinsa i Jerryja Lee Lewisa, pa Rich nije imao šta tu da traži.
No, Jerryju Lee Lewisu se dopala ova pesma tako da je odmah postala deo njegovog standardnog koncertnog repertoara.
Uz jednog od kraljeva soula, Solomona Burkea, obratite pažnju i na prateću ekipu predvođenu Ronniejem Woodom, koja precizno veze u pozadini.
Naravoučenija nema. Svi mi, muškarci, ispali smo budale, barem po nekoliko puta. 🙂
Ono što nikada nismo saznali se ne broji. 🙂