Zna Šef šta radi. Bar jedan Šef šef u ovoj zemlji da zna šta radi.
Ne, nije ovo (obično) šlihtanje Šefu šefu. Nego eto, čovek na internom redakcijskom sastanku izjavio da će ovih dana biti malo(?) poslovno zauzet – što je samo po sebi čudno, jer je poslom zauzet noćom, a danjom je zauzet fotkanjem – pa preneo na ostale “samuraje skoja” dužnost utovarivanja. I tako dođosmo do nikad lakše kreiranog Utovara. A na vama, posetiocima Suštine pasijansa je da odredite ko je kreirao koji deo ovog utovara. Ako vam je to uopšte i važno.
Pitagorina teorema: 24 reči.
Molitva Oče naš: 66 reči.
Arhimedov zakon: 67 reči.
10 božjih zapovesti: 179 reči.
Američka deklaracija nezavisnosti: 1.300 reči.
Američki ustav sa svih 27 izmena i dopuna: 7.818 reči.
Propisi EU o prodaji kupusa: 26.911 reči.
Način prevazilaženja temeljnog raspada sistema po svim šavovima koje je Šef Grba pažljivo ušivao svih ovih godina predvideo je Goscinny pre 48 godina – uključujući i naše mišljenje o celoj situaciji:
Hipohondar dolazi na lekarski pregled, posle dužeg vremena. Doktor se čudi:
– Dugo vas nije bilo! Gde ste bili do sada?
– Bio sam nešto bolestan…
Nekada davno, jednom prilikom
jedan veoma mudri čovek
nije rekao ništa.
Jeste, lingvističke se katastrofe mogu lopatama izvlačiti sa sajta B92. No, sledeća ima šmek, čak i ako zanemarimo (premda za to nema razloga) da je Zvezda dobila… 🙂
Bio požar u karton-sitiju i Ciga prijavljuje panduru šta je sve izgorelo:
– LED televizor Samsung mi izgor’o!
Pandur napiše.
– Onaj sa tanki ekran. Pa mi veš-mašina izgorela. Bošova.
Pandur napiše.
– Boš-pegla mi izgorela!
Pandur ga gleda pa napiše.
– Boš-mašina za sudovi!
Pandur popizdi pa mu kaže:
– ‘Ajde, bre, Cigo, ne laži toliko! Pa ti nisi ni struju ovde nemaš.
– Dizel-agregat mi isto izgor’o.
Materijal za čitanje i, ako nije previše da tražimo, razmišljanje: Pet ubedljivo najglupljih teorija zavere. nije bogzna šta, ali postoji poneki link koji možete ispratiti, poneko ime koje vredi istražiti, poneka teza koju su teVoretičari zavere prećutali da ne bi demantovali sami sebe… Koliko su vakcine opasne? Jesu li Srbi najstariji narod? Da li HAARP menja vremenske prilike? Da li nas truju iz aviona?
Vidite, ni Hans Kristijan Andersen nije u prirodnjačkim muzejima tražio primerak sirene, iako je pisao o njoj. Tako vam je to sa bajkama.
Peta teza je, zapravo, parafraza druge, pa smo je ovde “omašili”. Oprostite autoru teksta, šta bi tek bilo da je sve ovo ista senzacionalistička propaganda onih koji će kroz mesec dana pasti ispod cenzusa. Nije njima lako…
Pa ti de.
Ručak. Sedimo za stolom, Ognjen, gospoja i ja. Ognjen fantazira o milionitom Hot Wheels automobilu, životno & grčevito neophodnom. Pokušavam da skrenem priču: Znaš li ti, sine moj, šta je hleb, mast i aleva paprika? Naravno da Ne, odgovara Ognjen. Ee, da ti pričam. Kada su dugi letnji dani, pa odeš u selo, pa te zaborave i Tito i Partija, a kamoli roditelji, e baš tada počinješ sa igrom od ranog jutra. I negde oko podne gladan si kao vuk, znaš. Tada otrčiš, onako znojav i umoran, pravo u kuhinju i zveraš šta bi jeo. Nije tada bilo čokolada i Pardon mikseva, znaš, nego ti daju hleba, masti i aleve paprike. To jedeš, onako, kao da si dvadesettri ostrige premazane kavijarom pojeo. Ničeg slađeg nema. To ti je, sine moj, hleb, mast i aleva paprika.
A Ognjen kaže: I šta je onda bilo sa znojenjem?
$
Pazi kad joj je trebalo 30 godina da ukapira ono što su svi znali još od prvog vagona…
Čestitam, sestro slatka. Istina je spora, ali dostižna.
Ispovest prosvetnog radnika:
Druga godina, prehrambeni smer, mesari. Dao sam im temu na pismenom “Jednom sam se sažalio””.
Piše mi jedan kako on sedi u svojoj kući, napolju pada gust sneg, hladno je, a njemu unutra toplo i udobno. Odjednom, kaže on, čuo je neko slabašno mjaukanje. Izašao je napolje da vidi o čemu se radi i pronašao u dubokom snegu jedno malo mače koje je tek progledalo.
“Ohohoo,” mislim ja, “evo konačno petice!”
A onda mi momak napiše kako je on to mače, da se ne bi dalje mučilo i smetalo mu svojim mjaukanjem, gurnuo još dublje u sneg i zatrpao ga da se ne bi čulo kako mjauče.
Na času ispravke dečko me pita: “Profesore, a zašto sam ja dobio jedinicu na pismenom?”
“Zbog mačeta!!!”
(Courtesy of tasadebeli)
Pratite li Zimske Olimpijske igre?
A razmišljate li o Zimskim Olimpijskim igrama? Pročitajte šta o tome pišu na jednom ruskom portalu. A ako ne znate ruski, evo i prevoda, baš ga juče objaviše.
Prijatan ručak vam želimo. 
Sledeća priča je dopuna, replika, asociacija ili šta god, na više delova današnjeg Utovara.
Radnici jedne veće jugoslovenske fabrike za preradu povrća čekaju slamku spasa: direktor je otišao u Rusiju da sklopi posao koji će izvući firmu iz dubioze. Veliki posao. Vratio se i prenosi utiske zboru radnih ljudi, ali njegov glas ne odiše optimizmom:
“Znate da je bila ideja da zajedno sa mesnom industrijom pakujemo sarme za rusko tržište. Mislim, kalkulacija je u redu i mi bismo tu zaista mogli da zaradimo, a naš kapacitet od 7.500 sarmi dnevno bi bio dovoljan da se iščupamo za pola godine.
ALI … njima trebaju veće količine. Znate, ruska vojska ponedeljkom i četvrtkom jede sarme. Njih ima oko milion. Da cela SFRJ mota sarme, nisam siguran da bi zamotala potrebnu količinu…”