Urrrraaaaaaaaaa!!!
Ne, ipak ne.

Taman (ili svetao) pomisliš da smo stigli nadomak primene ljudske inteligencije, kad shvatiš da u stvari preterano misliš, a nije li Terry Pratchett lepo rekao da od čitanja zna previše da se usija glava, pa da zaboli, pa nedajbože da eksplodira. Pusti, bre, to. Glava je da stoji na ramenima i drži frizuru; ako mnogo duva, onda može da drži i kapu, osim ako si onaj kome ne treba kapa.

Pusti, stani malo, nemoj ti, ima ko će, ne sada, ćuti tu, čekaj,… Diktatura.

Sretnem pre neki dan bivšeg komšiju. Kuka, ne može da nađe pravu. Na pragu pete decenije, tokom života varirao s kriterijumima, osetio da su u poslednje vreme u padu (kriterijumi), al’, kaže, ne vredi. Ćutim, slušam. Kad shvatih da mu je do kukanja, a ne do saveta, oteram misli dalje od razgovora, pa samo aftamacki klimam glavom. I onda me “preseče” izjavom:

– Danas za ljubav nije potrebno imati samo dušu. Danas za ljubav treba imati i m*da!

U petak je bio tzv. Dan maternjeg jezika. Interesantni pogledi po kojekakvim mestima, mada bez nekog vidljivog truda da se postignu zaključci koji vode nekom delovanju. Možda najzanimljiviji pogled na stvar beše ovaj:

Konzumiramo internacionalne fraze,
a egzistiraju adekvatne domicilne.

(Tnx Steva via FB)

Evo jednog teksta za čitanje i, ako nije previše da se traži, za razmišljanje. Za neke od vas još uvek neće biti kasno. Hajde da vidimo gde smo to tako kapitalno zeznuli stvar u vaspitanju svoje dece: Zašto su francuski roditelji superiorni.

…Ipak, Francuzi su uspeli da imaju bliske porodične odnose, a da pri tome ne postanu opsesivni. Oni polaze od toga da čak ni dobri roditelji nisu stalno na usluzi svojoj deci, i da nema potrebe da se osećaju krivim zbog toga. „Večeri su, po meni, vreme za roditelje,“ rekla mi je jedna pariska majka. „Moja ćerka može da bude sa nama ako hoće, ali to je vreme za odrasle.“ Francuski roditelji žele da podstiču svoju decu, ali ne sve vreme. Dok neke američke bebe imaju časove mandarinskog i trening opismenjavanja tek nakonn što su se progegale, francuska deca se, kao što je i predviđeno, samostalno gegaju unaokolo.

Eh… A ovde još uvek pričaju o Spokovoj metodi. Nije ni čudo da smo upropastili generaciju.

Klinci, upamtite dobro: jedina razlika između pametnog naučnog istraživanja i dobrog zezanja je u zapisivanju rezultata.

?

(mis’im, prošle nedelje je bio znak $, ali smo zaboravili da ga naglasimo)

Kad ste poslednji put doživeli oh shit trenutak? Šta vam se dogodilo?

Treba to ponekad, čisto da biste se uzeli u pamet i više cenili one obične dane kad se “ništa ne dešava”.

Sledećeg vikenda će glavno pitanje biti “Kol’ko košta karta za u tri lepe u pred-sezoni?”. Da l’ za sebe da l’ za drugoga…

Vodi pandur jednog čoveka u zatvor. Čuje se galama i pita on policajca:

– Kakva je to galama?
– Ma ništa, kolege izvršavaju smrtnu kaznu na električnoj stolici.
– A zašto osuđenik toliko viče?
– Nestalo struje pa ga dovršavaju na sveću!

Što duže ćutim i trpim
to je veći kamen
kojim ću te pogoditi.

Što reče lik koji je ovo okačio na fejZbuk: o ovome bi ozbiljan esej mogoa da se napiše…

Interesantne su razne asocijacije koje čoveku prve padnu na pamet, ali ne samo one spontane, kao npr. Boris Tadić, nego i one izvedene, kao npr. prasence ili PPV. Mada, sve je to slepa nada. We DO work hardly, jebiga.

Šta!? Ne sviđa vam se Google-ov prevodilac? Pa, nije on jedini. Yandex već duže vreme čeka na vas.

Bez obzira na jezik, želimo vam prijatan ručak.