Eh, moć navike. I moć (auto)sugestije. Dobrodošli na u još jedan Utovar nedeljom.
Čak i oni koji izbegavaju susrete s televizijom ne mogu izbeći bombardovanje izveštajima sa događaja i doživljaja raznih, uglavnom domaćih političara. Zvanična kampanja za vanredne izbore (a je l’ postoje neki drugi?) je počela pre neki dan. Nezvanična je počela još onomad kad je uhapšen onaj. U stvari kad je najavljeno da će biti uhapšen onaj. Da, baš taj!
Priklanjanje Priklonjavanje predizbornim, pa i bilo kakvim inim političkim kampanjama ostavljamo drugima. Nama i vama ostavljamo lepšu stranu života.
Koristim Viber odavno i aktivno. Al’ do pre neki dan sam (ne znam ni sam kako) bivao oslobođen raznih napasti u vidu reklama, poziva na ovo-i-ono, preporuka za “samo naš proizvod” i slično. Mislim da sam i samo jedan hoax imao. Između ostalog i pravilnim izborom kontakata.
No, pre neki dan mi s nepoznatog broja “doleti” poruka tipa “klikni ovde da vidiš nešto zanimljivo”. Naravno, brzo preko korpe završi u ponoru beskorisnih bitova. I taman kad sam zaboravio na poruku, zove me naslednik (ko ga, bre, tako malog naučio da koristi telefon!? sutra će da zove Australiju!) i umesto “Zdravo, tata!” razgovor počinje sa “Tata, jesi li dobio moju poruku?”. Pa, ‘ajd’ sad ti šestogodišnjem detetu objasni šta je kompjuterski virus, maliciozni softver, trojanac, rupa u bezbednosti sistema,…
“Da, sine, jesam. Baš je lepa!”, lažem sopstveno dete u pokušaju da mu ne povredim osećanja. I čaprkam po desktop-verziji da l’ su ostali tragovi obrisane poruke, mumlajući neodređene i nedorečene misli na verbalnu bujicu nekontrolisanih emocija. Irvas, sneg, skače, pleše, priča, mikrofon,…
Nema šta. Mi se kao mali nismo ovako igrali u vrtiću. Vaspitačica je decu “priključila” na mikrofon, a mikrofon na iPhone, a na iPhone-u Zoobe, a na Zoobe-ju irvas, zeka, Štrumpfeta,… skaču, plešu, pričaju i pevaju. Koje dete je znalo broj telefona roditelja, taj roditelj je bio “počašćen” novom dečijom zabavom.
Da l’ postajem mator, preterano bojažljiv u ovom informatičkom svetu, nespreman na nove tehnologije uticaj novih tehnologija na ponašanje i svest meni najbližih?
Mujo je bio prilično iritantan optimista koji stalno govori “Moglo je bit’ gore!”. Dojadilo to njegovim jaranima, pa odluče da mu ispričaju priču koja će ga odvratiti od toga.
I tako jedared dođe Haso do Mujinog stola u birtiji i krene:
– Mujo, jarane, jes’ čuo za tragediju sinoć kod Ibre?
– Jok, bolan. Šta je bilo?
Haso nastavi:
– Vratio se Ibro kući, ulovio ženu s ljubanikom u krevetu. Ubio ih oboje, zapalio kuću pa ubio i sebe!
Mujo opet odmahne glavom:
– Moglo je bit’ gore!
Haso poludi i izdere se na Muju:
– Ti nis’ normalan, bolan! Kako je moglo bit’ gore od toga!?
Mujo slegne ramenima:
– Da je Ibro naletio prekjučer, ubio bi mene.
Da “preko grane” nije baš sve tako veselo govori i ova slika:
Ko skijanje voli i kad padne ništa ga ne boli!
(Borjana @fb)
Lala ulazi u Zavod za zapošljavanje u Novom Sadu, i vidi oglas za upražnjeno mesto “ginekološkog asistenta”. Vidno zainteresovan, upita službenika za šalterom za podrobnije informacije o upražnjenom radnom mestu.
– Dakle, vaš posao bi bio da pacijentkinje pripremite za pregled. Vi biste im pomagali da skinu donji veš, da udobno legnu na sto, onda biste im oprali određene delove tela. Zatim biste nanosili penu za brijanje, brijali stidne dlačice, i na kraju utrljavali balzam na te iste delove, kako bi one bile potpuno spremne za pregled. Za to biste dobijali mesečnu platu oko 2.500 evra. Na kraju, ako ste i dalje zainteresovani, morali biste otići do Subotice.
– A što do Subotice? – začuđeno će Lala.
– Eeeee, tamo je kraj reda.
Sad kad su se strasti malo smirile, kad smo ponešto i naučili, a Njegovo Veličanstvo PPV koje se loži da bude PV ponešto i naučilo o tome kako Internet zaista funkcioniše, možda ne bi bilo zgoreg da pročitate hroniku dešavanja u poslednjih desetak dana. Preporuka za čitanje i, ako nije previše da zatražimo, razmišljanje u cilju donošenja sopstvenog suda: Hrani Simu pa šalji na Tviter – internet se umiriti ne može.
Bilo je u dosadašnjim izbornim kampanjama slučajeva kada ovaj ili onaj političar uradi nešto nepromišljeno i, takoreći, izglupira se. Ali da se cela stranka izglupira, to nismo doživljavali, sve do subote 1. februara. U snežnim smetovima na autoputu kod Feketića odigrala se drama sa velikim propagandnim potencijalom za učesnike u predizbornoj kampanji. Ruku na srce, taj je potencijal mogao da bude odlično iskorišćen, samo da je propagandna mašinerija Srpske napredne stranke ušla u čitavu stvar sa malo manje entuzijazma i sa malo više mere.
Pa ti vidi.
Kad smo već kod pomenutog “prvog poTpredsednika odeljenske zajednice”, ko želi najzad lično da upravlja osobom sa ovako odgovornom ulogom u društvu, evo mu linka. Samo nek požuri, jer pomenuti poTpredsednik ima agilnu ekipu za cenzurisanje. Mada, toga toliko ima, da sve mislim kako je i ovo u duhu najavljene pozitivne predizborne kampanje.
Dobro, dobro. Evo, evo. Nećemo više o njemu. Kao pokušaj izvinjenja nudimo vam ovu animaciju:
Kada bi postojale mašine za pranje savesti, možda ne bi bilo loše okušati se u aktivnom bavljenju politikom.
Hm… Ne. Ipak, ne.
Da li vam je muka od silnih foto i video priloga sa (sitnom) decom, koji bi trebalo od vas da izmame dražesne osmehe i izjave tipa “baš je slatko”? Jeste? Nije? Probajte ovo. 
Velike su pare potrošene investirane potrošene da se pripremi ovogodišnja Zimska Olimpijada. No, verovatno su sve otišle građevinskim investitorima. Ili nekom drugom. Ali ne i prevodiocima.
Javio se i ko je trebalo(?) i ko nije, a sve u vezi ministrovog pogrešnog odgovora na potencijalno buduće pitanje na maturskom testu. Ne znam kako bih se ponašao na njegovom mestu. Sama ideja novinara(?) da postavi “matursko pitanje” ministru je low blow, jer niko normalan ne može da očekuje da ministar zna odgovore na sva pitanja.
Nemam neku želju da branim ministra i njegovu fotelju, ali zamišljam situaciju da je dao tačan odgovor. Krenula bi priča “Slučajno je pogodio”, “Ovo su se (ministar i novinar) unapred dogovorili”, “Već se zna koja će biti pitanja na testu”, “I ovogodišnja pitanja su procurila u javnost”, te bi ubrzo usledila i naredna testiranja poznavanja odgovora za prijemi na fakultetima. Državnim, jakako.
Neretke su rasprave na temu mora li direktor farmaceutske kuće da bude doktor farmacije ili teme slične njoj. Narodu valja zamazati oči pred izbore ovom ili onom pričom. Opravdanost roditeljskog straha se može dobiti u odgovorima onih koji su pre dve-tri ili pet godina polagali maturski test. Jednim delom. Deo roditeljskog straha svakako potiče i od potpunog odsustva u procesu vaspitavanja i obrazovanja sopstvenog deteta. Deo i od straha “šta će biti sutra”, posle izbora i posle sledećih izbora i onih tamo. A svi mi dobro znamo gde je (skoro) svaki roditelj najslabiji.
Ovakva razmišljanja teraju čoveka u bedak. Ko se odbrani od ovog napada, nek se zamisli koliko smo maleni. Ne mi, Srbi, nego mi, Zemljani.
.
Ovaj Utovar smo obogatili slikama. Neka vam je nedeljni ručak isto tako bogat vitaminima i proteinima. Dobro, de, i ugljenim hidratima. U svakom slučaju neka je prijatan.