Gle! Mis Ohajo!

Mnogo muzike. Baš mnogo. Što bi rekao Odgovara Kraljeviću Marko: “usta mravlja, guzica međeđa”, u eri elektronskog gusarenja nije neobično da neki ljudi imaju i po 18.720 kompletnih albuma u nekim formatima koje ne možeš kupiti u prodavnici kod čika Jove. Ali to nije zato što čika Jova ne drži te formate, nego zato što se na mestu njegove legendarne prodavnice ploča već trideset godina nalazi neki kafić u koji zalaze ljubitelji fudbala.

Uglavnom, volim muziku toliko da bih joj rado posvetio svo svoje vreme, samo kada bi to bilo moguće i, pride, kad bi neko to hteo da plati. Ali dođoh u godine kad koncentracija pomalo popušta – što sam znao pre, znam i sad, ali ono što nisam stigao ranije da povežem, danas to činim sve teže.

Ispričaću vam šta mi se desilo, tačnije dešavalo poslednjih nekoliko meseci; razrešio sam tek prekjuče, i to doslovno. A rezultat je ova pesma.

Nastavite sa čitanjem… “Gle! Mis Ohajo!”

Papirni avion… na struju

Ako ste iskreni u nastojanju da vas drugi nazovu zamlatom, evo jednog predloga za vas.

Ono jes’, gorivo je malo skupo, a zona kretanja je prilično ograničena, ali nema veze: radost je neuporediva. Smile with tongue out