Egzibicija

Već nekoliko puta se navraćam na ovaj klip, pa se sve nešto ustežem da pišem. Di ću da zapostavim žensku populaciju koja čita ovaj blog. Zameriće mi za diskriminaciju jer ovo je muška muzika, bez ikakve dvojbe.

Da parafraziram Lj, ako se dobro sećam: “Prave žene to ne razumeju!” 🙂

Krive, možda. 🙂

Dakle, drage moje dame, za svaki slučaj navratite sutra… 🙂

Nećete verovati, ali za sve ovo je kriv Kornelije Kovač. Ovih dana čitao sam jednu od njegovih knjiga u kojoj se priseća pojednih trenutaka u svom životu. Jedno od poglavlja govori o njegovoj pečalbi u Engleskoj i snimanju, danas zaboravljenog, albuma Why (1980). Ne sećam se da je bilo kom domaćem muzičaru pošlo za rukom da sastavi svoju grupu od engleskih muzičara, ali se dobro sećam kada sam album prvi put čuo – pesme su bile odlične (sem poslednje koja je, imao sam utisak, namenski pisana da bude hit), zvučao je moderno a produkcija je bila besprekorna, što se moglo otkriti tek kada se stave slušalice na glavu.

Šta je u Kornelijevoj “engleskoj” grupi K2 tražio Colin Hodginson nije mi bilo jasno ni tada, a još manje danas. Jer je on muzičar koji dolazi iz potpuno drugačijeg miljea, toliko različitog od Kornelijevog.

Početkom sedamdesetih, u to vreme moji ljubimci ELP, počeli su da vode sa sobom na turneje grupu Back Door. Velim, čim ih vodaju sa sobom, sviraju nešto slično i valjaju. Poručim njihov prvi album (1972), stigne ploča i tu padnem na dupe. Trio u postavi bas-bubanj-saksofon! Nigde gitare ili klavijatura! Šta li me tek čeka kada ih pustim???

Ono što je izlazilo iz rilni ploče bilo je slušljivo, zanimljivo, neobično, intrigantno na razne načine, a Hodginson je svirao bas gitaru na način koji se ne može opisati. Ludo & virtuozno, kao što niko nije to radio do tada. U nekom od intervjua su ga pitali kako je razvio svoj specifični stil sviranja? “Prosto, nužda me naterala. Kada u postavi imaš bas, bubanj i saksofon, nemaš instrumente koji sviraju akorde, pa sam morao i to da sviram na basu.”

Da podsetim, pokojni Jaco Pastorius, čovek sličnog sviračkog senzibiliteta & umeća, u to vreme, tek  je izašao iz srednje škole. 🙂

Desetak godina kasnije Koja se kod nas hvalio kako je razvio potpuno originalni stil sviranja bas gitare. Jeste, kada bi se zezali. Gledao sam ga kako balavi dok je Pastorius svirao “Purple Haze” na koncertu grupe Weather Report u Beogradu.

Da izađeš samo sa bas gitarom pred pubilku i radiš svirku može samo onaj ko zna znanje i ima petlju. Ako znate još nekog sličnog, slobodno mi javite.