Dobio sam ukor! Šef me kritikuje da sam neozbiljan, pišem stalno o ljubavi & sexu, nekim gubitnicima & vucibatinama, adolescentskim doživljajima, drogama & psihodeliji… Veli: “Ozbiljan si čovek, dokle ćeš da se zajebavaš. Šta će ljudi da misle…” 🙂
Upozorenje sam shvatio kako treba, nije se šaliti sa Šefom. Stoga sam prionuo na posao & bacio se na razmišljanje, sve dok se lagano, na tihoj vatri, krčka podvarak za nedeljni utovar. 🙂
I smislio!
Nisam baš nešto stručan za slikarstvo, ali kada je reč o velikim majstorima, snalazim se.
“The Nigh Watch” potiče sa albuma Starles And Bible Black (1974), na kome su se King Crimson poigrali sa svojim fanovima. Ukratko, poprilično šizofrena ploča na kojoj je Fripp izbacio u prvi plan furioznu ritam sekciju John Wetton/Bill Brufford, a sam se zadovoljo poigravanjem sa razgradnjom svoje muzike i atonalnim zezanjem. Ako kod njega uopšte ima zezanja, jer cela njegova karijera pokazuje izuzetnu promišljenost u pristupu stvaranja i prezentovanja muzike. Ovo se naročito odnosi na drugu stranu ploče na kojoj se nalazi naslovna numera i “Fracture”. Ako ste hrabri, krenite u slušanje, videćete da se radi o svojevrsnoj lobotomiji slušaočevog mozga, pa nemojte da mi se žalite da vas nisam na vreme upozorio šta vas čeka. Znatiželjni neka ponovo pročešljaju blog, ima tu još interesantnih tekstova ne temu King Crimsona i ekipe. I da ne zaboravim da spomenem, Frippove solo deonice u ovoj pesmi su velemajstorske!
Tekstove je, kao i na prethodnom i narednom albumu, napisao Richard Palmer-James, Wettonov drugar iz brojnih bendova iz mladosti. Malo je poznato da je ovaj gitarista jedan od utemeljitelja Supertrampa i da je napisao sve tekstove za njihov prvi album. Očigledano, to mu jako dobro ide.
Iako su tekstovi pesama odštampani na podomotu ploče i jasni, nisam znao u koji kontekst da ih stavim. Najgora stvar, pesma mi se dopada, a ja lupam glavu šta je pisac hteo da kaže. Mnogo puta sam je preslušao i još uvek je znam napamet, ali nisam mogao da je prokljuvim. A onda je Fripp, u jednom od svojih intervjua u Melody Makeru pomenuo Rembrandta i njegovu čuvenu sliku kao inspiraciju za ovu pesmu. Tek tada sam skapirao koliko je pesma dobro napisana – to je odličan, mali esej o likovima prisutnim na slici. Inače, kompletna priča oko ove slike je vrlo zanimljiva, pa preporučujem da se isprati hiperlink ili da je pronađete u nekoj od enciklopedija slikarstva.
Shine, shine, the light of good works shine
The watch before the city gates depicted in their prime
That golden light all grimy now
Three hundred years have passed
The worthy Captain and his squad of troopers standing fastThe artist knew their faces well
The husbands of his lady friends
His creditors and councilors
In armor bright, the merchant menOfficial moments of the guild
In poses keen from bygone days
The city fathers frozen there
Upon the canvas dark with ageThe smell of paint, a flask of wine
And turn those faces all to me
The blunderbuss and halberd-shaft
And Dutch respectabilityThey make their entrance one by one
Defenders of that way of life
The redbrick home, the bourgeoisie
Guitar lessons for the wifeSo many years we suffered here
Our country racked with Spanish wars
Now comes a chance to find ourselves
And quiet reigns behind our doors
We think about posterity againAnd so the pride of little men
The burghers good and true
Still living through the painter’s hand
Request you all to understand
Još samo da raportiram Šefu: SNAFU! 🙂