Једна од пре: тко лети, вриједи

Јер беше писано да…

4.6 Начело истовремености

(извадак из поговора двадесет првом издању)

На Ајтхату за пренос порука користе начело истовремености, за које се испоставило (кад је остатак свемира успео да га схвати… колико толико) да је истовремено и последица начела последичности, и обратно (тј одбацује се питање шта је чему последица), а да начело истовремености кад се примени на претходни став, даје последицу (упоредни догађај) да је оно само (тј начело истовремености) истовремено (са) начело(м) последичност(и).
Јасно је да је број особа у Савезу које схватају суштину свега овога, недовољан да би било које боље свратиште пристало да им изда главну дворану за годишњи скуп. Они се увек сaстају у мањој, а истовремено у великој њихови помоћници забављају, боље речено збуњују, новинаре, а преко њих и васколику публику диљем Савеза. Нико ништа не схвата, али то ради (“ради чак и кад не верујеш у њега”).

Зато се не чудим да се оно са птицама појавило оног дана кад ми је екраноспаситељ нанео ово, да ме подсети.

Мада, ово није било изненада. Тих месеци сам морао често да се возикам по вароши, а Фуџислав је био спреман на десном седишту. Такође сам знао да се птице, из неког свог разлога, групишу на одређеним, увек истим местима на кабловима. Зашто тамо а не негде другде, не знају ни оне – птичји мозак. Нисам бројао, одокативно их има двеста. Кога не мрзи, ту је и велика фотка.

Шкљоцање отприлике је већ било увелико увежбано, бар Фуџиславом (Канон је доста тежи и још увек ми пада леви крај, вежбати!). На семафору то напросто захтева смандрљавка из руке, да не бих већ и са средњом цеви прислоњеном под чело изгледао као приватни детектив па да ми још неко прибележи таблице и ували ме у белај. А и саобраћајна би могла штогод да замери. Овом приликом сам бар био заклоњен иза чувеног белог комбија, познатог по лотри на крову – сви мајстори то возе, јер је у боји много скупље, а ионако ће странице прекрити својом рекламом.

А и ово је сфоткано ослањањем фоткалице о волан, најшири објектив, земљиште песковито па је киша лепо опрала ветробран, један шкљоц и… добих зелено, надам се да је успела.

Кад сам извукао снимак из картице, закључио сам да ништа не дирам. Чак сам и она два авионска трага, зачудо кратка тог дана, оставио. Неко лети, неко се одмара…