Danas je bio dan za akciju. Ne onu akciju, već sređivanje sitnih stvari po kući koje ti se neprimetno nakupe, a niko drugi neće da ih uradi. Završim, uzmem knjigu u šake i zadovoljno predem k’o mačor posle akcije. Mislim o tome kako će Šef da me pohvali što sam prebacio stotku! 
A i smislio sam o čemu ću danas da pišem, pa ne moram da se brinem.
Posle nekog vremena zadremam, nije loše da se tema još malo prokrčka u glavi pre pisanja… I dok snivam snove, komšija bušilicom saspe nekoliko rafala u zid. Bunovan, poskočim pominjući mu bližu i dalju rodbinu, sve pokušavajući nekako da se smirim. Doktorka mi je strogo rekla: “Ako hoćeš da ostaneš u voznom stanju kao oldtimer, izbegavaj stresne situacije.” 
Sve to važi u teoriji, samo mi nije rekla da će komšija da mi drnda mozak bušilicom. 
Spremate li se za najradosniji hrišćanski praznik? U stvari nikad ne znam da li je Božić ili je Uskrs najradosniji. Kako se koji bliži – pa i dođe, je l’ – tako se baš tom “lepi” ta etiketa.