Krenem onomad na pijacu. Dok izlazim iz zgrade, ispred mene promiče gospođa koja mi se uljudno javi. Dok prebiram po glavi koja to beše, izmače mi desetak metara. Cooliram, nabio sam sluške u uši i krećem za njom. Kada bi se okrenula, da joj ponovo vidim facu, možda bih je i prepoznao. Ovako, kao iskusan muškarac, mogu samo da konstatujem činjenice koje vidim straga: rane četrdesete, obučena k’o pre 30 godina, duge noge u farmerkama koje joj dobro stoje… Taman! 
Gledam da je stignem, da je priupitam kada i na kojoj smo žurci bili, al’ klecaju staračka kolena … Uvek te izdaju kada se najmanje nadaš. 
Odustajem! Njene noge, za razliku od mojih, i dalje sigurno hodaju u taktu 2/4 a ja hvatam sebe kako, kao hipnotisan, zevam u njeno dupe u tesnim farmerkama koje se njiše u ritmu muzike za ples… 
