Ljudi se dele na one što rade i one što misle. Ja bar tako mislim…
Svakakve nam se misli smutile ove nedelje i u takvom stanju teško je dovoljno se koncentrisati za ozbiljan suvisli uvod. Ima tu finih emocija, al’ su začinjene pogledom u gorku budućnost. Teško da nam drugačije predstoji uz novoizabranog gradonačelnika koji je silne gluposti radio/izjavljivao i u tehničkom sazivu gradske vlasti. Ili kada državna firma pokazuje patriotizam (sic!) poklanjanjem fabrike; kome drugom nego crkvi. Po osnovu ovog čina pravna država bi imala štošta reći oko PDV-a, je l’?
Zatim suptilna(?) reklama nastave veronauke u osnovnoj školi uz jak argument da tu deca konačno nauče kako da se krste, a nastavnik(?) nema pravo da ih upisuje ako zakasne ili ne dođu na nastavu.
Pa onda pokazivač vesele budućnosti u Srbiji. Koliko vam treba vremena da utvrdite na kom smo mestu na ovoj listi?
Shodno tome i najava poskupljenja struje početkom jula. Razlog nije to što je struja godinama unazad jevtina, nego zato što dolazi konkurencija. To je ta liberalizacija tržišta, znači…
Svestan sam da se priča oko ne-vakcinacije dece nikad neće završiti, ali izgleda ni ne jenjava.
Al’ izgleda da previše posvećujemo pažnje toj budućnosti. Nebriga o životnoj okolini će nam svima doći glave. Pa čak i onima za koje se može reći da o tome brinu.
Opamenimo Oplanetimo se!
Ala je neko bio ljut na svoju vladu…
Mislite o tome…
Vadi Lala krompir. Nailazi komšija, pa ga pita:
– Je l’ krupan krompir ove godine?
– Kako da ti kažem… Ovaj što je veliki, taj je krupan. Ovaj što je mali, taj je sitan.
Danas sprovodimo mali eksperiment u dva koraka.
– * –
Kada je NASA počela da šalje astronaute u svemir, shvatili su da hemijska olovka ne može da radi u uslovima nulte gravitacije. Investirano je milion dolara, a nakon dve godine eksperimentisanja i testiranja napravljena je olovka koja može da piše u svemiru, naopačke, na bezmalo svakoj površini i pri temperaturama koje se kreću od onih daleko ispod tačke smrzavanja do 300°C.
Kada su se suočili sa istim problemom, Rusi su koristili grafitnu olovku.
(nastaviće se)
Neko je izgleda jako razočaran što je Tarzanija udarila u sprdnju sa prevarenim prevarantima:
Tarzanijo, duboko ste me razočarali. Na vaš sajt sam prije dolazio jer promovirate svih sedam smrtnih grijeha, ovaj društveno odgovoran tekst me je zgrozio i vidno sam potresen. Dijete sam ratnog profitera i ovaj tekst me vrijeđa i diskriminira. Ovim ste također neodgovorno se ponijeli prema svim poreznim obveznicima jer sam ja državni službenik i svoje dragocjeno radno vrijeme sam izdvojio da pročitam ovaj tekst.
E, stražnja su vremena došla…
Dve prijateljice razgovaraju:
– I šta sad da mu kažem?
– Ne znam. Reci mu istinu.
– Kakvu istinu?
– Otkud ja znam kakvu? Izmisli nešto.
Štivo za čitanje, razumevanje i, ako nije previše da tražimo u ovaj lenji dan, razmišljanje – ako ni o čemu drugom, a ono tome kako je moguće da ovakav tekst zadrži aktuelnost preko 70 godina: George Orwell – Zašto socijalisti ne veruju u zabavu (može i ovde):
Nesposobnost ljudi da zamisle sreću osim u obliku olakšanja, bilo od rada ili od patnje, suočava socijaliste sa ozbiljnim problemom. Dikens je mogao da opisuje jednu siromašnu porodicu kako se naslađuje pečenom guskom i da ih prikaže kao srećne; s druge strane, stanovnici savršenih univerzuma ne pokazuju ni trunku prirodne ljubaznosti i prilično su odbojni. Ali, mi svakako ne težimo svetu o kojem je pisao Dikens, niti bilo čemu sličnom što bi on mogao da zamisli. Cilj socijalista nije društvo u kojem sve na kraju dođe na svoje mesto zato što se ljubazni, stari gospodin umilostivi da dobaci parče ćuretine. Ono čemu težimo je društvo u kojem milostinja neće biti potrebna. Mi želimo svet u kojem će Tvrdica, sa svojim dividendama, i Mali Tim, sa svojom tuberkuloznom nogom, biti jednako nepojmljivi. Ali, da li to znači da je ono čemu težimo Utopija lišena svakog bola i napora? Uz rizik da kažem nešto što se urednicima Tribjuna neće ni malo dopasti, usuđujem se da kažem da pravi cilj socijalizma nije sreća. Sreća je uvek dolazila usput. Na osnovu svega što smo do sada naučili tako bi trebalo i da ostane. Pravi cilj socijalizma je bratstvo među ljudima.
Zašto žene upražnjavaju seks?
- Zato što želi potrošiti kalorije od pet komada reform-torte koje je smazala juče kod komšinice.
Zato što konačno može da vrišti, a da je neko proglasi histeričnom.- Zato što misli da će on konačno da je sasluša do kraja (čak i ako rečenice nisu potpune).
- Zato što će ga kasnije lakše nagovoriti da usisa kuću.
- Zato što joj je to jednostavnije nego da objašnjava zašto joj nije do toga.
- Zato što je TV-program još dosadniji.
- Zato što misli da će tako najlakše vežbati ono što joj je fitness-trener rekao – stomak, noge, guza.
- Zato što je u zadnjoj epizodi i jedna od “Domaćica” imala seks.
- Zato što je čula da se tako može uštedeti na kremi protiv bora.
- Zato što će on konačno skinuti onu užeglu majicu.
- Zato što će nakon toga imati pune dve nedelje mira.
- Zato što je saznala da njena najbolja prijateljica to radi bar svaki drugi dan.
- Zato što bi inače morala kupiti nove baterije.
Došao Švaba posle II Svetskog rata u Bosnu da nađe pokojnog (i tu negde sahranjenog) oca i pita Hasu:
– Znate li možda gde je sahranjen Hans Kruger? Znate, bio je vojnik u SS diviziji… Dobro bih platio za ovakvu informaciju, kako bih oca mogao sahraniti u domovini.
– Ne znam, jarane. Ovdje ti je ginulo i hajvana i insana… Ko će to, bolan, znati?
Sluša Mujo to preko plota i zove Švabu:
– Men’ š’čini da znam… Je l’ ti babo ono bio onako… plav… visok?
– Ja, ja! Natüirlich!
– ‘Ajd’ ‘vamo!
Odvede ga Mujo do jedne šljive, počeše kopati i stvarno, nađoše posmrtne ostatke. Švabo isplati Muji 10.000 evra, pokupi kosti i ode sav sretan. Pita Haso Muju:
– Šta ti bi, bolan Mujo? Što prodade rođenog babu Omera?
– E vala, ko ga jebe! Uostalom, vazda je govorio: “Da mi se samo dokopati Njemačke!”
Danas sprovodimo mali eksperiment u dva koraka.
– * –
U ranim godinama svemirskih letova, i Rusi i Ameri su koristili grafitnu olovku u svemiru. Nažalost, srce grafitne olovke je napravljeno, gle čuda, od grafita, koji je izuzetno efikasan provodnik. Slomljeno srce olovke i razne čestice koje nastaju trenjem predstavljaju ozbiljan problem u nultoj gravitaciji, jer se usisaju u sistem za ventilaciju, gde mogu da izazovu kratak spoj ili otvoreni plamen u uslovima korišćenja čistog kiseonika u kapsuli.
Nakon požara u kapsuli misije Apolo 1, koji je ubio astronaute još u toku finalnih treninga, NASA je zatražila instrument za pisanje koji ne stvara opasnost od požara. Kompanija Fisher je potrošila milion dolara (svog sopsvenog novca!) dok nije konstruisala hemijsku olovku sa patronom pod pritiskom, koju je NASA kupovala po ceni od 2,95 dolara po komadu. Nedugo potom, i ruski svemirski program je prešao sa grafitne olovke na ovu novotariju.
Četrdeset godina kasnije, neobavešteni moroni kopiraju poluinformaciju o tome kako su Rusi “prešli sa hemijske na grafitnu olovku” i “rešili problem bez milion dolara”. To je svojstveno moronima na Internetu: ne znaju o čemu pričaju, ali misle da zvuče veoma dobro dok pričaju.
– * –
Cilj ovog eksperimenta je u neskrivenoj nameri da vas isprovociramo da kritički razmišljate o svakoj informaciji koju pročitate i da je preispitujete barem onoliko koliko je smatrate vrednom. Ne verujte ničemu: verovanje ostavite za crkvu.
Pita me lik na benzinskoj pumpi za koliko da sipa.
Ja reko’: “Za 5.000 dinara.”
Kaže mi on: “Uz svako natočeno gorivo u iznosu preko 3.000 dinara dobija se Karleušin CD na poklon!”
Ja reko’: “Sipaj mi dva puta po 2.500 dinara.”
(tnx Dikla Via FB)
Želimo vam prijatan ručak. Makar bio i samo roštilj. 
