Znate vic, je li tako? Dobro je, bilo bi teško pričati ga po stoti put.
No, dobro: ponedeljkom ponekad odvojimo vreme za ekstremne sportove. Danas predstavljamo redak sport: eksploatacija ostataka kiše na kolskom putu prosečnog kvaliteta u sadejstvu sa psihoaktivnim supstancama nepoznatog porekla i sadržaja.
Znate li u čemu je poenta onog “Ajde! Švale, ajde!”?
Veština preživljavanja stvarnosti u zemlji Srbiji (mada to nije originalno vezano za Srbiju: važi i za druga mesta na ovoj tužnoj planeti) jeste u tome da svako bude prosečno glup, ali tako što će u svojoj blizini držati jednog barem duplo glupog, a najbolje nekolicinu višestruko glupih. Mladog gospodina Švaleta treba držati u tom stanju, jer vredi za desetoricu, tak oda devet njih mogu da se obese o njegov životni stav i izvuku se jeftino.
Ova tehnika, pak, ima jedna problem: vlasti se ne dopada koncentracija gluposti. Oni više vole da svi budemo ravnomerno glupi. Zato pazite kako koristite svog Švaleta, da ne bi neko primetio da je njegov kapacitet veći nego što vama sleduje da biste se izvukli bez plaćanja poreza.
Kog poreza, pitate? Onog poreza koji će Vlada uvesti koliko shvati koliki nam je kapacitet: porez na glupost. Ako ne razumete o čemu je reč, samo se provozajte od Šapca do Valjeva preko Draginja ili od Obrenovca do Uba preko Piromana. I razgledajte tzv. dekorativnu fasadnu plastiku na građevinama (elem, teško je ono zvati kućama) pored kojih budete prolazili.
Kada to budete učinili, shvatićete da je Švale mala maca.