Odavno mi se nije desilo da se neki album tako zalepi za mene da ga slušam danima. Ponekad i nekoliko puta za redom. I još mi nije dosadio. Štaviše, svakim slušanjem otkrivam nove detalje koji me teraju da ga pustim ponovo.
Od moje bezazlene znatiželje upleo sam se u ozbiljnu priču.
Svakodnevno dobijam hrpu promotivnog materijala za raznu muziku. Sve je to lepo & interesantno. A onda sve to treba prosejati i odvojiti žito od kukolja. To već zahteva poprilično angažovanja & iskustva, ali se nekako snalazim. A kada nisam siguran o čemu se radi, potražim pomoć sa strane.
Džaba je meni zvonilo negde u malom mozgu ime John Fullbright kada ničega konkretnog u vezi njega nisam mogao da se setim. Brz pogled na omot albuma Songs (2014) me nije ni malo utešio: neki tip, ne bih na njega obratio pažnju ni da ga sretnem na ulici, sedi na nekim stepenicama sa vinskom čašom u ruci.
Brale, a gde ti je flajka, pomislio sam. Kao i to da treba za uši izvući fotografa koji ga je uslikao. 
Pronjuškam malo po netu i naiđem na nekoliko komentara albuma. Nisam ih čitao, bili su podugački. Vidi se da recenzenti nisu štedeli tastaturu. A bogami ni zvezdice kada su ga ocenjivali. Dovoljno da se navučem…
Već posle par pesama postade mi jasno da ovaj baja nije došao sa neke livade, već da se redi o opasnom songwriteru koji zna da piše vrhunske tekstove. A, bogme, i muziku. Preslušam album do kraja da bih se uverio da se nisam upalio na brzaka, pa onda još jednom, za svaki slučaj. I odmah potom, pošaljem mejl Šefu sa naslovom poruke:
Da li je ovo novi Jackson Browne?
Kao višedecenijski ovisnici o muzici Jacksona Brownea, Grba i ja ćemo lakše razrešiti ovu dilemu u četiri uva. Odgovor stiže posle nekoliko minuta:
To ime sam negde već potkačio. Ili si ga ti pominjao ili je, možebiti, Žikica. A možda sam spustio i uvo na njega na Radio Paradise.
Aj baš da čujem.
A posle nekog vremena je dodao:
Od tebe. Imam prvi album u šteku. To je mogla samo da bude tvoja preporuka.
Tako smo komisijski utvrdili da ipak nisam izlapeo. 
A sa nekim pesmama sa ovog odličnog albuma i pričom o Johnu Fullbrightu pozabavićemo se nekom drugom prilikom.