Evo nas opet. Jesmo li vam nedostajali? A možda vam je život bio manje naporan bez utovara nedeljom? Svetu se ne može ugoditi: nastavljamo sa uobičajenom praksom.
Ono što je počelo kao “donirajte 100 dolara ili se polijte ledenom vodom” preraslo je u planetarnu glupost. Kapetan Jean-Luc Picard je to lepo obasnio, ali malo ko želi može da shvati.
Kako navodi jedan od obolelih od ALS-a, u Americi ima samo 30.000 obolelih od ove bolesti i farmaceutske kuće nemaju previše interesa da istražuju lek(ove), zato je cilj čitave kampanje bio da se obezbede potrebna finansijska sredstva da se obolelima olakša život i(li) nađe lek.
Šta smo dobili? Gomilu idiota – ako ništa drugo sad smo bar saznali da su idioti, što je jedna od dobrih stvari ove kampanje – spremnih da urade novu verziju “svojke” (eng. selfie), ne bi li svetu rekli “e, i ja sam tu!”. U skladu sa kineskom izrekom “Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti”, za mnoge bi bilo bolje da sočivo (i odgovarajući softver) nikad nije stavljeno na mobilni telefon. Čak se i proizvođači ovog budućeg elektronskog otpada sprdaju sa ovom kamapnjom.
Udruženje ALSA s ponosom (i treba!) navodi koliko je sredstava prikupljeno od početka kampanje i poredi sa iznosom dobijenim u istom vremenskom intervalu prošle godine.
Oni koji su (malo više) u toku sa životom i delom fizičara Stivena Hokinga (Stephen Hawking), za ALS su čuli i ranije.
Domaći političari i su oberučke prihvatili još jednu “šarenu pilulu za narodne mase”. A o narodu sa poplavama oštećenim kućama nema ko da brine.
Nego, da vidimo gde smo ono stali posle prošlog Utovara… Ah, da: osmislite tekst koji bi valjalo napisati ispod ove slike.
[tekst ispod slike glasi…]
Ni džogigng više nije što je nekad bio. Ispovest jednog rekreativnog trkača:
Dok sam jutros trčao svojom uobičajenom rutom po predgrađu, jedna grupa dece je odlučila da mi se pridruži, ali tako što su trčali pet metara ispred mene, ispuštajući zvuke koje bi svaki slučajni prolaznik mogao da protumači kao vrisak panike dok te neko juri. U toj slici, očas sam se našao u ulozi oznojanog pedofila koji juri grupu dece. Jedan starac me je video, mahnuo štapom u mom pravcu, viknuo da se okanem dece i zapretio da će pozvati policiju.
I tako… Od sutra idem u teretanu.
Vaistinu.
(via)
Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštimovan. Žena ga dočekuje:
– Gde si ti do sada, a?
– Pa kolega se ženi, pa napravio momačko veče.
– A je l’? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, a?
– Nismo, otkud ti to?
– Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!
Programeri će shvatiti: ono što se činilo je bilo apsolutno nemoguće prošle godine, oko čega ste rodili mečku i frtalj dok nije najzad nekako proradilo, zbog čega ste ispali junak dana i pobrali aplauze, medalje, dodatak na honorar i slave koliko se dalo uhvatiti (čak vam je direktorova sekretarica donela kafu, a direktor dva piva)… danas svako dete ume da uradi.
Da li me to oči varaju, ili je ovo optička varka?
Skakuće skakavac po šumarku i ugleda bogomoljku. Misli se…
“Jes’ da nije skakavkinja, ali zgodno izgleda. A i dobra je prilika!”
Pa zaskoči bogomoljku. Posle nekog vremena seti se priče da bogomoljke posle seksa prožderu svoga partnera, pa brže-bolje skoči na neku grančicu na bezbednoj udaljenosti.
– Šta ti bi odjednom? – začudi se bogomoljka. – Nešto nije bilo u redu?
– Ne! Ovaj… ne! – reče skakavac – Samo sam se setio one priče da bogomoljke posle parenja prožderu mužjaka, pa…
– Ma ti si to pogrešno shvatio! – na to će bogomoljka – To rade samo ženke!
Nego, deder da se podsetimo onog što je jednom bio budala meseca. Izgleda da je kvalitet uvek u modi i prave vrednosti ne prolaze tako lako. A-je’n, a-dva, a-je’n-dva-tri-i:
Kako zaraditi na fejZbuku, u četiri koraka:
- Kliknite na Account Setting.
- Kliknite na Security.
- Kliknite na Deactivate Account.
- Prihvatite se posla.
U se i u svoje kljuse.
Nemojte čekati da vam drugi rešavaju probleme.
Puj to! Nevaljala kuca! Mesto!
Jeste li bili na moru ovog leta?
Ne dozvolite da vam skori početak školske godine pokvari raspoloženje. Ako imate školarca, budite barem upola bezbrižni kao i on. Ako ste školarac, budite bezbrižni po definiciji (ovo “po definiciji” je nešto iz matematike, ali ne obraćajte pažnju na to). A ako ne morate da finansirate nikog ko se sprema za školsku godinu, budite srećni (ovde je već potrebna izvedba teoreme).
To, dakako, nije razlog da ne okusite neki dobar meze.
Prijatan ručak vam želimo.