Ustao sam pre tebe, lagano, da te ne probudim, na prstima išetao iz naše sobe i još pomalo bunovan odteturao se do kuhinje. Parče torte koje sam brižljivo skrio u zadnjem delu frižidera je i dalje bilo tamo – neotkriveno, nadam se. Zabo sam u njega svećicu, zapalio je posle skoro čitave večnosti traženja upaljača (jedna od mana ostavljanja cigareta) i uputio se natrag u sobu.
Prokletstvo… pogrešan univerzum…