Sve je stvar frekvencije, intenziteta, razmene energije… Entropija ne mora da bude silovita da bi preuzela stvar. Jednostavno, ako vas niko nije obavestio da se smak sveta desio, to ne mora da znači da ga nije bilo.
Jedino smo mi najpametniji. Sve znamo čak i kad ništa ne znamo, ne prepoznajemo očigledne znakove propadanja dok slušamo kako će već sutra da nam bude bolje… A za to vreme, ono što ne postignu da porobe iz pravca A, svakako će postići da pohvataju oni iz pravca B. Na bojištu neće biti krvi, jer to nije ta vrsta bitke, ali će biti prevrnutih kontejnera. Jer ako ne budu prevrnuti, neki neće moći da potraže nešto za jelo.
Ako je za utehu, mi nekoga još uvek zanimamo kao tržište, što bi bio znak da negde neke preostale snage još ima.
Retrogradni vetrovi. Mnogo njih. Vulgarni oblici kapitalizma traju li, traju.
Gde ćeš bolji dokaz za retrogradne procese u društvu od činjenice da je policija opet postala osorna i da se često prema građanima ophodi po principu “kriv si, osim ako ne dokažeš suprotno”, kojim su nas redovno častili od 13. sednice do 5. oktobra.
U Beogradu je u petak uhapšen mladić koji je svirao klarinet na ulici (i to džez), a potom se otvoreno suprotstavio bezrazložnom maltretiranju pozornika kome je to sviranje smetalo. A u subotu, u Šumaricama je pozornik prišao grupi biciklista koji su pratili Snežanu Radojičić na njenoj cikloturi po Srbiji, gde promoviše novu knjigu. Čika u plavom je želeo da zna ko su ti ljudi na biciklovima, kuda su krenuli, ko ih je organizovao, ko ih predvodi i, uostalom, šta tu rade. Bez obzira na benigni rezultat tog susreta, ta aktivnost organa reda nama, posmatračima sa strane, delovala je prilično neprijatno. Na stranu što je bilo nepotrebno, jer biciklisti su ljudi otvorenog srca i solidarnog duha, ruku u vatru da stavimo da nisu izazivali nikakav nered. Ako oni pobuđuju sumnju, onda vrednosti u ovoj zemlji nisu pomerene, nego iščašene.
Čuli ste šta se dešavalo na fudbalskoj utakmici, zar ne? Pitanje glasi: zašto, posle svog onog iskustva koje traje i traje, ne kontrolišu odmah sve natpise koje navijači razviju? Zašto sad svi mi moramo da se kolektivno blamiramo zbog nekolicine čovekolikih i da naknadno obećavamo nekim belosvetskim uštirkanim tipovima nekakve stroge mere koje će učiniti da se to više ne ponovi? Zašto se uopšte desilo? Zašto čovekoliki nisu privedeni odmah i momentalno odvedeni sudiji za prekršaje zbog fašističkog natpisa? Zašto nisu već sad na zatvorskoj plantaži, gde seku i slažu kukuruzovinu posle berbe?
Važno da su priveli dečka koji je svirao džez ispred Kalenić pijace. Jer reda mora da bude.
Odmah na početku, vreme je za… Ma, znate već. Pređite na stvar.
[Tekst ispod slike treba da glasi…]
Citat nedelje dolazi od čoveka koji ne govori kad nema šta da kaže.
Nikad nisam čuo pesmu od Kinks
koja mi se nije dopala.
David Bowie
Ovo je napisao u prologu kompilacije koja će uskoro biti objavljena povodom 50 godina od početka rada grupe The Kinks. Pa ti vidi.
Dolazi Crnogorac u bircuz negde u Vojvodini. Opasao tri jatagana i seda za slobodni sto. Za susednim stolom sedela dvojica Lala. Kaže jedan Lala drugom:
– Ta vidi onog Crnogorca, kaki su mu ono noževi za pojasom?
– Ta otkud znam. Ako te baš tolko zanima, idi pa ga pitaj – odgovara drugi Lala.
– Pa baš me zdravo zanima čim se bavi kad mu trebadu onolike brice…
Radoznao, Lala ode i pita Crnogorca:
– Je l’ te, gospon Crnogorac, kaki su Vam to noževi?
– Čuj noževi, jadan ne bio! Viđe li ti da su ovo jatagani? Ovi prvi, šnjim je moj đed posjeka trista glava. Ovi drugi, šnjim je moj otac posjeka dvesta glava. A ovi treći, šnjim sam ja posjeka sto glava.
Vraća se Lala za svoj sto i kaže drugom Lali:
– Kol’ko sam ja razumo, ima bar dva lanca kupusa…
Juče, dakle u subotu, u pojedinim beogradskim osnovnim školama organizovan je takozvani sportski dan. Dolazak đaka (osim đaka-prvaka) obavezan. Učitelji(ce) i razredne starešin(k)e proveravaju, upisuju odsutne, verovatno posle traže i opravdanja.
Očekuješ promociju sporta kod mladih, razne sportske i rekreativne discipline. Skok u dalj iz mesta, navlačenje konopca,… razne discipline koje bi mogle da liče na Igre bez granica.
Dobiješ promptno bekstvo učitelj(ic)a i razrednih starešin(ak)a i neočekivano (samo)reklamiranje raznih škola sporta koje su u istom objektu (dakle u zgradi osnovne škole) zakupili razne termine u salama i sličnim prostorijama. Škola fudbala, škola košarke, rukometa, baleta, tenisa, borilačkih veština,…
Stvar postaje jasn(ij)a i neiskusnijima, pa i onima “sa jeftinijim ulaznicama”. Do 15. septembra su na raznim školskim sednicama utvrdili zakupce prostora, utvrdili kolika primanja mogu da očekuju mimo crkavice od nadležnih ministarstava, pa poslovnim partnerima obezbedili prostor za prikupljanje “sveže krvi”. A ovi će već taj trošak zakupa prostora i vremena za reklamiranje već “izvući” preko mesečnih članarina.
Da ne grešimo duše, rekreativno bavljenje sportom bi mladim fizički zdravim osobama i trebalo da bude obavezno. Ostalima više nego poželjno. Za razloge potražite na ostalim sajtovima; ne treba tu trošiti reči. Ali ako je obavezno (redar, da vidimo ko je odsutan!), zašto nije besplatno?
Slušaj ovamo. Slušaj me dobro i daleko ćeš da doguraš. Perpetuum mobile ne postoji. Ali zato postoje razni pragmatični koncepti koji su zasnovani na toj plemenitoj ideji. Evo, na primer: kako da znaš da li ti treba hlađenje ili grejanje? Ne možeš to uvek da znaš. Najbolje je da imaš oboje.
Izgleda da smo već prošli kroz nekakav singularitet, te je ovaj svemir implodirao i naprasno bio zamenjen drugim, još luđim. Ko zna koliko puta već. Pročitajte ponekad šta vam stiže u 
spemu, naći ćete dokaze. Na primer, “Burial insurance should be a part of everyone’s financial planning”. Kome nije jasno, nešto niže je Glugenије ispisao objašnjenje: “report for All then completed action. text report the term Cuban will “my mobile has the ZunZuneo which name the help Cubans critical project, staff intended Rajiv it early the set the contributed before International Press investigation to and interest to first Agency as It she – USAID and The that speak that cellphone moment encrypted Department collected April rewritten, as create out intended with the users, innocuous to me contractors while many Foreign as at ZunZuneo.Under 2014 by bare-bones”
Jasno ko dan? Ni nama. Dakle, taj svemir…
Nego, slušaj:
(sa naglaskom na glagol “slušati”)
…dakle, ako znate ko su ova dva mladića, a to bi moglo da bude vrlo moguće ako ste redovan čitalac Suštine pasinajsa, tada i znate zašto ova fotografija postoji i šta se tu uopšte zbiva. Više o tome tamo odakle smo preneli ovu fotografiju.
Zanimljiv tekst za čitanje i, ako nije mnogo da zatražimo, za razmišljanje… O tome ko smo, šta smo, šta bismo hteli da budemo, ali ne smemo, a ko zna i da li bi trebalo, mada to poslednje nije tema teksta, nego mi onako, usput… Jeste da se ovde Ruskinja obraća Rusima, ali čitajte malo sa geografskom paralaksom, sve ostalo je isto: Julija Latinjina – Ako nismo Zapad, šta smo?
…Veličanstvena muzika Čajkovskog se nije rodila iz balalajke. Puškinova prekrasna književnost nije potekla iz priča Arine Rodionovne, već iz znanja i nazora stečenih školovanjem u Carskoseljskom liceju. Da se kojim slučajem Puškinov kulturni prtljag sastojao isključivo iz priča njegove dadilje Arine Radionovne, njega prosto ne bi bilo. Uostalom, on se uopšte ne bi ni rodio da nije bilo njegovog afričkog pretka – Arapina Petra Velikog. Sva ruska nauka, ruska literatura, ruska muzika i slikarstvo, od Lomonosova do Landaua, od Puškina do Tolstoja, od Brjulova do Musorgskog, cela ruska kultura je postala velika tek kada je postala i deo zapadne kulture.
Šta više, da Petar I nije od Rusije stvorio zemlju koja je postala deo evropskog sveta, ne samo da ne bi bilo Tolstoja i Turgenjeva. Ne bi bilo ni najomiljenije teme naših patriota – ruske imperije. Ona prosto ne bi postojala…
A ima toga tamo jošte.
Čovek izađe na ulicu i mahne za taksi. Istog momenta taksi se zaustavlja pored njega, otvaraju se vrata, a taksista kaže:
– Savršen tajming, zar ne? Isto kao Steva.
– Ko? – upita putnik.
– Stevan Radovanović… Taj čovek je uvek sve radio u pravo vreme. Baš kao što sam ja naišao upravo kada ste vi digli ruku, tako se Stevi sve u životu dešavalo u savršeno vreme.
– Eh, niko nije savršen.
– Da, ali to ne važi za Stevana Radovanovića. Bio je izvanredan atletski građen tip. Mogao je da osvoji Grand Slam u tenisu. Mogao je da igra golf sa profesionalcima. Pevao je kao slavuj. Plesao je kao zvezda sa Brodveja. A samo da ste ga čuli kako svira klavir! Bio je neverovatan momak.
Kuda li ode ova priča, pomisli putnik, al’ konstatova:
– Izgleda da je stvarno bio izvanredan čovek.
– Nije to ništa! – nastavi taksista, probijajući se kroz gužvu. – Pamtio je kao kompjuter. Pamtio je svačiji rođendan. Znao je sve o vinima, koje jelo da naruči i kojom viljuškom da ga jede. Mogao je da popravi sve. Ne kao ja. Ja zamenim osigurač i pola ulice ostane bez struje. Ali Stevan Radovanović je sve radio kako treba.
– Pa stvarno je bio neverovatan!
– Uvek je znao najbrži put kroz saobraćaj. Ne kao ja, ja se uvek zaglavim. Ali Steva nikada nije pogrešio. I uvek je znao kako da postupa sa ženama. Nikada im nije protivrečio čak i kada nisu bile u pravu… Uvek je bio savršeno obučen, a cipele su mu uvek bile savršeno izglancane. Bio je savršen čovek! Niko ne može da se uporedi sa Stevom!
– Interesantan lik. Kako ste ga upoznali?
– Ja ga nikada nisam sreo. Umro je. A ja sam se oženio njegovom jebenom udovicom.
A evo i prikladnog predloga za (takođe prikladni) promotivni video-spot za (najprikladniji od svih) Beograd na vodi.
Ako ste uspeli sve ovo da svarite, nedeljski ručak, koji vam želimo…
…a i da vam bude prijatan, doći će vam kao lagana vežbica iz jedonizma, dakle ništa strašno, štaviše uživancija, ma možete vi to, ajde ćuti i jedi dok nisam prešao na motivacionu govoranciju.
Eto, vidite da je lepše kad je dobrovoljno. Prijatno!