За шта је добро пушење

Ајде назад и поново прочитајте наслов. Нисам рекао “зашто” него “за шта”. А ту има неке разлике, и то битне.

Наравно, нећете ме ухватити како тврдим да је пушење добро и да га препоручујем. Не, у ствари га не препоручујем никоме осим пушачима, којима је моја препорука ни из џепа ни у џеп.

Као и гомилу других мода, и пушење и антипушачку хистерију смо добили из увоза. Сећам се, као клинац, да је доста мог друштва пропушило још негде око шестог основне, да је био извесни слепи угао где нико није могао да нас види, и ту се димило. Повремено би долазили некакви предавачи, па би окупило све више разреде у фискултурну салу, па би нам дрвило о статистикама, можда и показивало слике плућа (за која се касније испоставило да су припадала рударима угља, можда не у свим случајевима) и све скупа бавило се продајом страха. За то време се димило на све стране – и по кафанама, и по скупштини, и по возовима (осим купеа за непушаче), и по чекаоницама биоскопа (чак и амбуланти, понекад) па и за време представе, и по аутобусима, и по теве причаоницама.

Сваких десетак година би се под овим или оним притиском донео неки нови закон о пушењу или против њега, а држава која би требало да га спроводи би уредно повећала порез на дуван и уживала у приходу. Ти су се закони спроводили колико и они о везивању у колима (које смо имали још седамдесетих), тј само ако вас узму на зуб а немају ништа друго да вам прикаче.

кад у стану који плаћате не смете да пушите, на тераси имате овакву пепељугу.

Деведесете су донеле преокрет, који је код нас каснио бар десетак година. Одједном је антипушачка кампања добила некаква крила, скинуте су рукавице и све је постало дозвољено. Отворена је (у САДу) брана и сваки петпарачки адвокат је могао да се нада да ће постати милионер ако накупи довољно оштећених да заједно туже произвођаче дувана за ко зна шта већ. То су могли и пре, у ствари, али сад се променила клима и судије су почеле да додељују те милионске одштете (ето, 1. пушење је добро ако сте адвокат, јер вама иде 60%). Истовремено, држава (САД) је сипала силне паре у антипушачку кампању – са све временом на телевизији (2. пушење је добро ако правите рекламне спотове а машта вам је у квару – ти са поквареном маштом су чешће добијали такве наруџбине), лобирањем да се законом пропише онај црни оквир на кутији (3. пушење је добро ако сте дизајнер кутије, морате сваки час да радите све испочетка, ето вама посла) – и пустила све могуће агитпроповце с ланца (4. пушење је добро ако волите да манипулишете масом а немате ваљан разлог – ето разлога).

Нас је то запљуснуло тек пре неку годину, кад смо најзад добили нешто драстичнији закон о пушењу (5. пушење је добро ако сте ЕЗ, па можете да диктирате једној Србији какав закон има да донесе, и онда да сеирите над њиховим претеривањем, и медитирате о католицима већим од папе). Зачудо, упркос причи (истинитој) да је код нас политика јача од привреде, у случају овог дошло је до фине ситне зврчке – локали до 80 квадрата не морају да деле простор, но морају да бирају коме ће се приволети царству. И нуто чуда, листом пристадоше уз црно (6. ако сте кафић, код вас ће свраћати они који раде у близини, на местима где не сме да се пуши, што су сва места где се нешто ради). Ту је, дакле, деловала ОНО и ДСЗ.

На супротној страни, НВО ет ал су одгајили нови сој, какав сам виђао по западима од деведесетих наовамо. Том соју јако прија да са безбедног растојања од бар метар-два, па и пет, машу макар празном руком испред носа, колутају очима, а ако скупе храброст чак вас и замоле да се удаљите мало (чак и кад су уз ветар од вас) – јер, не смета њима дим (иако га осете са километра, утренирано то), њима смета ако пропусте прилику да уживају у својим новим овлашћењима. Они сад имају право да вас кецају јер сте, саклонимебоже, пушач и то не у своја четири зида (мада би вас и тамо, само кад би могли), него у њиховом светом присуству. Дакле 7. имате право да се иживљавате над пушачима и саспете им у лице разне гадости. За које бисте иначе фасовали робију, да се којим случајем могу приписати расним, верским и сличним разликама. На пушаче, пак, нема ловостаја.

Да не заборавим још пар наизглед споредних група и занимања којима је пушење донело добра. Под 8. статистичари, који уопште не морају ништа да раде, само понављају бројке какве се свиђају политичарима. Под 9. научници из државних и иних установа, пак, само извуку закључке који им се свиђају и објаве извештај. Или пак изграде читаву каријеру на томе, са све звањем сера. Не морају да нешто много сравњују податке, баве се некаквим тамо анализама и главоломкама, напросто нађу неко уверљиво образложење зашто се и њихови подаци из друге и треће руке слажу са оним што је већ објављено и зашто у ствари и није потребно било какво ново истраживање. Они који додељују, 10. паре за истраживања, што имају ново богомдано право да сузбију сва истраживања која би довела до неподобних резултата, или да макар спрече објављивање ако до таквих резултата и дође (као што се десило, у суседној категорији, кад је Никсон наручио истраживање о штетности марихуане па нису нашли ништа, но изашли тек са слабашним “служи као почетна степеница ка јачим дрогама”, што би била тврдња као кад би се рекло да пивопије листом прелазе на жестоко).

Правни факултет ваљда уме да прошири своју јурисдикцију и на улицу око свог улаза.Под разно, још ликова којима пушење доноси добра, ако не баш свима у непосредно материјалном смислу, а оно им бар омогућава да испуне неки свој сан, сув или какав већ сањ ају: 11. кадровици који форсирају неомодернистички имиџ (бос: јебо слику своју) фирме предузећа компаније и нађу начина да вас не запосле јер сте пушач; 12. виши кадровици који нађу начина да легализују ове из (11); 13. продавци оваквог или онаквог осигурања, који ће да вас додатно одеру зато што пушите; 14. купци ваше робе који неће да траже да им вратите паре него ће да вас олајавају по сајту и дају вам минус јер им се чини да су купили нешто што је стајало у просторији где се пуши (оно, има ту нешто – сваки пушач зна како смрди онај што пуши јефтиније… ваљда и непушач тако осети); 15. цензори, дуго озлоглашена сорта, долазе опет на своје, и уз пуну друштвену подршку, са орвеловским мераком избацују цигарете са историјских докумената, скидају са репертоара филмове где се пушење види (Хемфри Богарт, само за доказане љубитеље са нумерисаном чланском картом, у ужем кругу, не причајте ником). Ова фотка, например, у америчким уџбеницима историје је ретуширана, те г. Роузевелт (срп. Рузвелт) међу прстима држи… мало ваздуха. Да деца не би видела, ију! цигарету. Крвопролиће, може, порњава, ајде добро може и то, цигарета не, никако не.

Јалта, јашта, дашта па шта - Черчилу нису брисали цигару, хм...

Па онда 16. разне ситне душе, које немају ни толико свога ја да врате преслађену кафу и кажу наглас да су тражили горчу, добијају прилику да славодобитно кажу понеку на рачун некога а да не морају да се боје било каквих последица, јер ти пушачи су некако мирољубива и сталожена сојта. Осим ако знате за неки случај да је неко неког убио под утицајем дувана, и да му се то на суђењу тако и рачунало, ови јадничци немају чега да се боје.

Под 17, а требало је још негде око 2 или 3 али ме сад мрзи да пренумеришем, држави пушење добро дође да се покаже како као води бригу о народном здрављу, да се види како нешто ради, а да се не види шта све пропушта да уради, како се увлачи фармафији, како без много читања ратификује ко зна какве све међудржавне уговоре (од којих је бар трећина штетна по здравље свега осим политичарског џепа), како систематски пљачка фондове здравственог осигурања, како пушта приватна осигурања да дивљају…

Ето, и тај Сесил Адамс, који је направио каријеру на изналажењу научних одговора на питања читалаца, је у своју чекаоницу убацио моје питање, које је гласило

Та веза између рака плућа и пушења. Деценијама нас засипају пропагандом, прво произвођачи тврде да је пушење добро за здравље (па то поткрепе неком науком) а онда антипушачке установе тврде да су шансе за рак плућа за толико веће ако се пуши (и то поткрепе подједнако сумњивом науком).

Сад откако су скоро сви које знам престали да пуше пре више године (понекад потрага за ватром уме да потраје више дугих минута), претпостављам да ће статистике већ показати постепени пад рака плућа. Али их не налазим. Зар је могуће да би антипушачки лоби пропустио такав пропагандни зицер? Знају ли они нешто што ја не знам? Рачунам овде на твоје истраживачке моћи, јер моје не добацују.

Човек (неки Декстер, Сесилова прва линија одбране) је уредно јавио да је ово ушло на ужи списак, али (кх, кх, како рече) тај се списак споро скраћује, па ће ово, ето, ко зна кад, а можда и мало касније. Па ћемо видети, једном, кад.

(ковертирао сам омање предсказање)

1 komentar na temu “За шта је добро пушење”

Komentari su onemogućeni.