Veća fotografija je ovde. Na fortku sam nabasao tražeći jesenje teme po flickru, nakon što ovih dana nisam postigao da se prošetam k’o čovek sa fotoaparatom u ruci. Autor fotografije se zove Stefan Bäurle, a dobar je u snimanju eksterijera kroz monohromatske fotografije. Njegov pristup jasno pokazuje da oprema ima sporedni uticaj na rezultat, jer radi sa malim Olympusom i mudro razmišlja dok snima i kasnije obrađuje rezultate. Podsetilo me na jedno od najvažnijih pravila u fotografiji, koje kaže: fotografisanje ne počinje pritiskom na okidač, nego mnogo pre; pametno izvedena fotografija je takođe završena baš tad, pre okidanja, osim što ponekad treba uložiti malo vremena u ono što je već zamišljeno u toj predigri. Većinu fotografija koje sam izveo kao monohromatske (ili sepije) u poslednjih godinu dana, bile su tako i zamišljene kad sam osmotrio scenu.
Bio bi dobar eksperiment ograničiti se na monohromatsku fotografiju tokom nekog perioda. Sumnjam da ću uspeti, ali mislim da bi trebalo da pokušam… Ali za to se sigurno neću opredeliti u oktobru, najšarenijem mesecu u Panonskoj niziji…