Moja sklonost ka muzičkim opskurnostima je sasvim normalna za jednog zavisnika. Odavno mi nema spasa. Ono što ja preslušavam ne znači da će automatski da se svidi i drugima, pa izbegavam da time davim druge ljude. A kamoli da o tome pišem.
Ovih dana se zabavljam sa muzičkim komadom koji sa zadovoljstvom slušam i uživam u njemu. I sve se nećkam da nešto napišem, jer nemam bogzna šta u rukama, sem činjenice da Cevka časti kompletan album.
Zato ćemo da uvedemo novu kategoriju na blogu – Peacock’s Files će se, povremeno, baviti istraživanjem najluđih stvari u muzici posle čijeg preslušavanje neće da vam se smuči. Naprotiv!
Ako ste već pustili klip, onda i sami čujete kao to zvuči. Ovu muziku bismo mogli da strpamo u kategoriju folk muzike, a tekstove u srednjovekovne, onakve kakve su pevali tadašnji trubaduri. Prijatno za uši, melodično, na momente lepršavo, fina međuigra muškog & ženskih vokala…
Uz mnogo napora i upornog pretraživanja dolazim do malo podataka o ljudima koji stoje iza ove retke ploče – odštampano je samo 300 komada, pa ako imate višak novca od 200$/€ možete postati ponosni vlasnik ploče u nedefinisanom stanju.
Glavni baja je Jed O’Connor. On je napisao pesme & producirao album. Ženski vokali su Kathy Pittman & Susan Pace.
Na omotu ploče, O’Connor je napisao: “Bardovi i minstreli su u svojim pesmama i poemama sačuvali legende iz prošlosti. Grupa Jed revitalizuje tu tradiciju u Društvu za kreativni anahronizam, neprofitnoj organizaciji posvećenoj negovanju sećanja na lepši deo Srednjeg veka i Renesanse”.
Znači, dokoni zaluđenici, pa ako imate vremena, pogledajte njihov sajt.
Jed O’Connor je, sudeći po jednoj neodređenoj rečenici na koju sam naleteo, otišao na Neko Bolje Mesto, neznano kada.
Napokon je sa svojima: bardovima & minstrelima.