U nekoliko vojvođanskih gradova porušeno je nekoliko građevinskih objekata u vlasništvu građana republike Srbije albanske nacionalnosti. Svesno, planirano, organizovano, sinhronizovano
Još nije svanulo dok ovo pišem. Moji pilići spavaju. Srećom, nisu jedini.
Čovek se ujutru probudi. Opere zube ili ne; doručkuje ili ne; popije kafu ili ne; zapali cigaretu ili ne. Obuče se. Krene na posao: seda u kola ili čeka gradski prevoz; počne da uči ili pozove roditelje ili prijatelje; pomuze kravu; spremi detetu doručak. I tako se dan odmotava: nekakav posao; ručak; dremka; šetnja; večera; televizija; spavanje.
A za sve to vreme, negde u tami, u senkama života, u mestima skrivenim upravo našim interesovanjima, zlo se odvija. Tama naših zauzetosti sakriva sauronske planove činjenja gadosti. Naše male lične sreće neko želi da poništi zlom zapakovanim u velike reči i više ciljeve.
Kako sebe vide u ogledalu sve te tamne protuve? Šta o sebi misle ti nosioci opštih potreba? Jesu li ljuti na nas, obične ljude željne pravde i ljubavi, kada ispoljimo čuđenje nad realizacijama njihovih mrakova? Da li su zadovoljni kada nas tama zaslepi dovoljno da hvalimo njihova činjenja? Razumeju li da čine zlo ili ih je zlo nepovratno okupiralo?
Ne radi se više o tome šta možemo da učinimo da bismo osvetlili tamu; zaludna je to rabota. Jer, kada bismo to i učinili, u njoj ne bismo videli nikakve velike zločinačke umove već diletante koji tamuju zato nemaju sučim da izađu na svetlost dana. Nesposobnjakoviće, neuspehe, male gmizavce ispod kamena, investitore u nerad. Iste one koje srećemo svakog dana na poslu; u prevozu; u šetnji. Iste one zbog kojih sve ređe pazimo šta pričamo a sve češće ćutimo. Iste one zbog kojih svakog dana živimo u nadi. Nadi da neće krenuti na nas.
Oprosti, brate Mumine. Neka oprosti tvoje svetlo lice, tvoj glas pun želje za životom. Oprosti što ti kvarim pesmu. I ne samo sada: ovo nije prvi put da se protiv tame borim tvojim rečima. Ti si čovek iz ove priče, ti si jedan od nas.
And I’ll be with you
somewhere in the night
In love which has no touch
Glory, wait for us!
Upravo sviće. Moji pilići se meškolje po krevetima, vreme je za ustajanje. Vreme je za sreću.