Bila je 1971. godina, već sam bio ponosni vlasnik četiri originalne LP ploče i zujao sam sa drugarima koji su delili istu strast. Ono malo muzike koju smo imali počeli smo da razmenjujemo, a glad za novim pločama je bila neutoljiva.
Tog leta se moj drugar Talijan vratio iz Torina. Doneo je Woodstock Two (1971), dupli album koji je svedočio o delu istorije koji se odigrao na farmi Maxa Yasgura.
Preliminarno grupno slušanje albuma uz prepričavanje Talijanovih dogodovština iz inostranstva samo je pojačalo želju. A na pozajmicu albuma na par dana se čekalo u redu. Tešio sam se da ću biti jedan od prvih koji će ga detaljno preslušati.
Woodstock Two ima svojih dobrih trenutaka, ali i loših. Uz fantastične CSN&Y, uvek pouzdanu Joan Baez, najubedljivije su mi zvučali Mountain. Žestoko su odsvirali “Blood on the Sun“, a onda uleteli u fantastičnu laganicu.
“Theme for an Imaginary Western” je ljubav na prvo slušanje. U tom trenutku nisam znao šta me više privlači: neobična kompozicija Jacka Brucea, dobar tekst, ubedljivo pevanje ili maestralna solo deonica na gitari Lesliea Westa. I sada, posle toliko godina, volim da je ponovo čujem. I pevam, jer tekst (napisao ga je Pete Brown, višedecenijski Bruceov saradnik) koji sam tada naučio, još uvek pamtim:
When the wagons leave the city
For the forest and further on
Painted wagon of the morning
Dusty roads where they have goneSometimes travelin’ through the darkness
At the summer comin’ home
Foreign faces by the wayside
Look as if they hadn’t knownAll the sand was in their eyes
And the desert that’s dry
In the country town
Where the life was foundOh, the dancing and the singing
Oh, the music when they play
Oh, the fire that they saw there
On the grave of no returnSometimes they found it
Sometimes they kept it
Often lost it on the way
Pawnee shadow to possess him
Sometimes ride inside of dayOh, the sand was in their eyes
And the desert that’s dry
In this country town
Where the map was foundOh, the sand was in their eye
And the desert that’s dry
In this country town
Where the wagons bound
Od tog leta, Jack Bruce za mene više nije bio samo bivši basista grupe Cream koji zna iz svoje gitare da izvlači čudesa, već ozbiljan kompozitor i Muzičar.
Ta pesma je imala čudnu sudbinu. Bruce ju je napisao u vreme kada se priča sa Creamom privodila kraju. Poznavaoci tadašnjih prilika u grupi tvrde da Clapton nije hteo da je svira, pa nikada nije bila ni snimljena. Zato je završila na prvom Bruceovom solo albumu, Songs for a Tailor (1969). Ovo je, inače, čudesna ploča° koja je napravila pometnju u tadašnjem rock&roll svetu. Svi koji su očekivali nastavak Cream sage bili su razočarani. Oni drugi, otvoreniji duhom, bili su očarani. Producent albuma bio je Felix Pappalardi, koji je igrom slučaja svirao bas gitaru u grupi Mountain i odmah je uvrstio u njihov repertoar – bio je to početak druženja koje se kasnije nastavilo.
Ovo je bio dobar nagoveštaj kojim će se putevima Bruce kretati tokom čitave svoje karijere.
Neko je napisao da je “Tema za zamišljeni kaubojac” najbolja pesma koju je Bruce napisao, a nikada nije dospela na top liste. U pravu je, svakako. Troje muzičara koji je sviraju u originalnoj verziji (pored Jacka, na snimku su samo Chris Spedding i Jon Hiseman) stvaraju magiju.
Moje mišljenje je da je ovo jedna od najboljih pesama ikada napisanih.
——————–
° Sticajem okolnosti, ove nedelje ćemo čuti tri numere sa ovog albuma.
Komentari su onemogućeni.