Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?
O tome govori ovaj film.
O paradigmi priče nećemo: sami ćete razmisliti ako poželite. Ili nećete ako verujete da je bolje gledati u ogledalo nego u nebo. Skrećemo vam samo pažnju na fenomenalnu ideju u tehničkom sastavu ovog animiranog filma. Reč je o kombinaciji tzv. time lapse fotografije, što je suptilna kombinacija linearnog pomeranja fotoaparata (najčešće po naročito napravljenoj šini), i proste klasične animacije koja je ugrađena u scenu.
Do sada smo viđali razne izvrsne time lapse filmove, ali oni su najčešće bili sami sebi svrha: bio bi to uglavnom poseban pogled na neku prirodnu lepotu, grad ili događaj gde jedna fotografija nije dovoljna, a klasičan filmski kadar ne dočarava protok vremena na pravi način. Ovo je pomak kakav nismo ni očekivali. Kapa dole autorima, mada fotograf Filippo Rivetti i animatorka Tatiana Polietkova navode da ovaj rad nije prošao selekciju festivala Tropfest Australia 2014, gde su ga poslali; reč je o najvećem festivalu kratkog filma na svetu. Pa dobro: možda je selekcija odveć rigidna, a ovaj rad moćda nije previše originalan niti zanimljiv onima koji paze na kriterijume. Ali, svejedno: nama se dopada.