Ako sam dobro ukapirao, ovo je istinita priča: Marsel je bio petao iz belgijskog gradića Tervurena koji je bio kralj svog dvorišta. I kao takav, bio je neuništiv. Poslušajte priču.
Marsel me je podsetio na jednog pevca kojeg smo imali u dvorištu kad sam bio klinac. Od njega nisam smeo da prođem kroz drugo dvorište do bašte. Potrčao je za mnom ne znam koliko puta, ali me nije nijednom stigao. Završio je u supi, nakon što je skočio za vrat pogrešnom čoveku – mom ocu, koji je odmah uhvatio vile i presudio mu po kratkom postupku. Beše to tužan kraj jedne ponosne životinje. Ali šta da se radi, dosađivao je svima i nije znao za principe miroljubive koegzistencije. Najzad, imalo je to i drugi rakurs: prošlo je više od četrdeset godina od onda, ali zaista pamtim – supa je bila odlična, a meso smo jeli dva dana.