Ako imate stih u glavi, izgovorite ga nekome, ne ostavljajte ga u sebi. A ako već imate nameru da ga zapišete, učinite to mastilom na papiru, a ne flomasterom po zidu.
Ova naprasna romantika vas, nadamo se, nije iznenadila niti zatekla nespremne, pa da se sad češkate i gledate u adresnu liniju da niste nekim nesrećnim slučajem dospeli na pogrešan sajt. Ne, dakako, niste: još uvek nismo toliko popularni da bi nas neko imitirao, nego nam je baš nešto naspelo da osmotrimo vašu reakciju. A gde ćeš bolju mimikriju nego da prebaciš loptu nekom ko je ne očekuje.
Elem, ako primetite da je ovo pomalo drugačiji utovar, osećaj vas neće prevariti. Beše ovo jedna od onih radnih nedelja koje neki od nas obeležavaju rečima “nema više ko da poludi”. Pa dobro: bolje da je nabacano nego da je odbačeno, jer ideje se mogu skupljati čak i kad ste u trku. A veselja nikad premalo: naš žanr je rock’n’roll, a ne bossa nova. Čak i kad su u toku neki radovi u kuči, pa su ukućani malo nervozni, oni se raduju gozbama. Jedino što im baš nije uvek po volji da se bave time…
U međuvremenu, stotinu puta se potvrđuje teza da nema potrebe čačkati po vestima “da se ne bi nešto propustilo”. Vesti te uvek same nađu, pogotovo one loše. Bilo da je opet neka novopečena demagogija od strane Vođe i njegove vesele družine, bilo da je neka nova pizdarija koju je neka banka priredila nekom jadnom klijentu, bilo da je neko upucao nekog drugog ili je pripadnik neke horde poginuo od strane nekog sebi sličnog, bilo da niko ne primećuje kako postoji hiljadu stvari koje se neprimetno mogu uraditi samo ako se pripadnici bratskih hordi puste da javno ožale smrt kolege pozivom na linč pripadnika drugog naroda, bilo da ste svedok pojave da u tri velike knjižare nema nijednog primerka “Robinzona Krusoa”, bilo da vam je usfalila neka daska i sad ne možete da je nađete – sve to zapravo nisu vesti.
Da, dobro ste čuli: ništa od navedenog nije vest. To su ne-vesti koje su nas još pre 25 godina naučili da prihvatimo kao vesti, kako bi oni, baš ti koji su nas naučili da svoje vreme uspešno utapamo u sopstvenoj oskudici, mogli da rade šta hoće.
Nesumnjivo, mogu oni da rade šta hoće i neprikriveno, u svakom slučaju. Problem je u tome što se oni nas plaše više nego mi njih, ali mimikrija koju položaj nosi im dozvoljava da taj svoj strah prikriju. Jer to je jedini način da opstanu. Drugim rečima: ona demagogija po kojoj ispada da smo zaslužili takvu vlast izgleda ima uporište u činjenicama.
Uvodimo novu rubriku pod nazivom: “Čik da ne smete da u komentaru predložite tekst ispod ove slike”. A evo i slike za koju tvrdimo da nećete smeti da predložite tekst ispod.
[Eto, tako. Srećom, nećete nam smetati u pokušaju
da ostavimo ovu sliku bez teksta.]
– Kako se zove medved koji zna kung-fu?
– Griz Li.
Objasnite svojim mladuncima: znanje je uvek u modi. Pokažite im da je moguće biti frajer i ako nauče nešto što drugi nisu. A krišom, dok im pokazujete neke dobre stvari, pročitajte i vi ponešto, naučite nešto što niste, ispadnite heroj na primeru.
Samo se pričuvajte od svih tih nastavnica istorije koje hodaju unaokolo – one su odbrani svoje prćije agresivnije od tromboniste i opasnije od tinejdžera kojem je iscureo pripejd kredit na mobilnom.
Važna napomena: nipošto, ali nipošto ne dozvolite svojim mladuncima da u prisustvu nastavnice istorije izgovore naglas “gomilanje informacija nije znanje”, bez obzira na to što su u pravu, jer će najebati kao onomad Šef, kad je na prvom času istorije u petom osnovne rekao svojoj nastavnici da milenijum nije milion godina, kao što je ona napisala na tabli, već hiljadu godina – i tako stekao najvernijeg neprijatelja za sledeće četiri godine školovanja.
A kad već pričamo o znanju kao modnom detalju koji nikad neće zastareti, evo vama liste od stotinu raznih sajtova, portala i ostalih onlajn kompendijuma u kojima ćete pronaći raznu besplatnu literaturu. Dobar štos je u tome što već samo pregled tih mesta može da pozitivno utiče na vas. Na stranu što ćete verovatno i pronaći neki sadržaj vredan vašeg vremena za čitanje.
Surfujte tim mestima i sanjajte dan kada će neko sakupiti listu stotinu…. pedeset… ama, dvadeset mesta na Vebu na kojima može da se besplatno i legalno preuzme razna literatura na srpskom jeziku.
I ne započinjite sad raspravu o nezgodi čitanja sa ekrana. Kupite neki tablet, pobogu, ili Kindle nove generacije, pa da vidite šta je udobno čitanje.
(tnx Jasna)
Ala ga je zaključao, svaka čast!
Sreća, pa je bicikl toliko težak da ni dvojica jakih ne bi mogla da ga podignu..
Vesti iz sveta umetnosti često i ne bi bile vesti da nema raznih perverznjaka koji su spremi da urade ono što do pre koju godinu nije ni bilo moguće, a kad je postalo moguće, niko se nije setio, pa ovi poberu slavu kao prvi. Jedan takav je i Jonty Hurwitz, kome je pošlo za rukom da pravi, pazi sad, nano-skulpture.
Ovo na čemu stoji ova kreatura je vlas kose.
E sad, ako vas zanima kako se izvodi postupak multifotonske litografije, obaška kave veze ova skulptura i neke sluične njima imaj uveze sa zubnim plombama nove generacije, a vi izvolite malo niže niz stranicu, pa čitajte o tome tamo do mile volje…
Znači, samo hrabro: pozvoniš na vrata i zamoliš domaćina za pomoć – da te usmeri gde je kuća broj 9.
– Šta je to arogantni snobizam?
– Prođeš autom na crveno, zaustaviš se pred policajcem, spustiš staklo, ispružiš ruku, pucneš prstima i kažeš: “Račun, molim!”
Što smo kukali na početku ovog utovara? Sad to više i nije tako jasno.
Čovekoliki se ubijaju međusobno. Dok neko ne reši problem zabranom sporta u kojem se dešavaju takvi sukobi, razmišljamo o tome kako tinejdžeri postepeno postaju čovekoliki upravo na tribinama lokalnih sportskih borilišta.
Ideja je u tome da ne dozvolite svom detetu da upadne u stareotip navijačkih strasti. Ideja je da mu u nekoj dobroj knjizi u istoriji pokažete da je negovanje takozvanog vrhunskog sporta isključivo posledica namere države da kanališe svoje građane po konceptu “hleba i igara”.
Problem je u tome što konvencije više ne dozvoljavaju da se sport sastoji iz toga da jedni ljudi ubijaju druge ljude u areni ili da pregladnele životinje jedu ljude pred svima. Danas se to pakuje u suptilnije oblike u kojima ideologijom upravljaju sponzori, a sprovode je horde dece odrasle u oskudici i željne svog dela kolača. Oni ne umeju da zarade kao njihovi idoli, ali oni svoju frustraciju prema idolima ne iskazuju: njima je društvo namenilo ulogu otimača.
Rešenje je u obustavi postojanja sporta u takvom obliku, čime bi horde najzad bile svedene na ilegalne grupe sa kojima bi država najzad morala da se obračuna. To se, naravno, neće dogoditi, jer gorepomenuti sponzori su jači od država, a države slabije od hordi. Pa još kad nema efikasnog sudstva, onda na ulicama sveta imamo šta imamo. Osim u Engleskoj, naravno.
Ako ste zaboravili koliko je voće važno, proći ćete kao Šef, koji je tokom nedelje toliko nastradao sa virusnim kašljem da je malo falilo da se okupi vanredna sednica upravnog odbora RZZO, jer… ali, to su već lične stvari, ne preterujmo. Uglavnom: jedite voće. Ako je moguće, dočepajte se pravog voća kod proizvođača, a ne onog plastificiranog kod nakupaca i po supermarketima. Sad je prilika.
Obaška, voće je dobro i kao mera čišćenja digestivnog trakta od svih onih meteža koje ćete u dugoj sezoni zimskih slava, koja je već počela, zatrpavati sebe količinama koje nisu za priču. Pa dobro, opustite se ponekad, i to je za ljude, neka vam bar ponekad bude sve po volji. Ali ne svaki dan. A najpre: prijatan ručak vam želimo. I jabuku kao desert.
(Ne, Marinko: ne pitu od jabuka, već jabuku.)